Nespretni uvek računaju sa tim da će nešto poći naopako, jer to je njihovo iskustvo – uvek se plaše da će nešto poći naopako, da će ispasti nespretni, smotani, nezgrapni, neprilični, čudni i uvrnuti baš kad ne treba i kad im je najviše stalo da ne ispadnu takvi i to se uvek desi. Lakše im je da budu rezervisani i da stvari shvataju bukvalno, jer flert je igra kojoj nisu vični (kao i većini drugih igara) – pogrešno će shvatiti pravila, suviše će se zaigrati pa će biti pogrešno shvaćeni, uopšte, nešto će sigurno poći po zlu.
Niko ne flertuje na isti način
Za nespretnu osobu je rizik već u samom prepoznavanju igre. Da li je ta druga osoba previše nasrtljiva, ili je to njen uobičajen način da flertuje, ili je suviše cinična, ili stidljiva, a možda uopšte i ne flertuje – kako da znaju? Ne mogu da budu sigurni u to šta neko ispoljava, šta pokušava da im stavi do znanja i kakvu to težinu ima. I zato su zabrinuti kad treba da budu razigrani, ili suviše slobodni, kad treba da budu diskretni.
Nespretni su sigurni da će uprskati
Unapred su nesrećni zbog toga, naročito ako im se neko baš sviđa i zanosi ih i rado bi se upustili u flert i poigrali se sa leptirićima koji počinju da lepršaju. Oni znaju da normalne osobe (a to su za njih sve one koje nemaju toliku tremu i nisu toliko zbunjene međupolnim i uopšte međuljudskim odnosima) tako postupaju – zabavljaju se i igraju tenzijom koju stvara flert, ali za njih je ta tenzija zbunjujuća i čini ih još nespretnijim i čudnijim nego što jesu. Brinući se da će uprskati, oni to gotovo uvek urade, kažu nešto pogrešno, ponašaju se uvrnuto, pobegnu, rasplaču se – i posle se beskrajno stide.
