Ali to nije samo bes. Lako bi bilo da jeste. Bes je samo ono što sebi dozvoljavaš, jer je bes muževan. Nećeš valjda da plačeš kao pička? Ali treba da plačeš, jer se ispod površine besa nalazi sva dubina tuge. Ako uporno ostaješ na površini, gomilaćeš nesvesne sadržaje vezane za tu dubinu i nikada nećeš uspeti stvarno da preboliš. Jer nisi ni pokušao. Za preboljevanje, potrebno je da se suočiš sa osećanjima, a za to je potrebno da uroniš glavačke u taj mrak tuge i povređenosti. Da prigrliš patnju na ženski način, jer to je isceljujući način. I to nije neprirodno zato što si muškarac, jer samo treba da se obratiš svojoj ženskoj strani, koja je zapravo tvoja jača strana u stvarima emocija. Da probudiš u sebi mudrost prihvatanja i da ne posežeš impulsivno za svim mogućim sredstvima koja bi mogla da ti suze svest i navedu te da na kratko zaboraviš kako se osećaš.
