Da li si dovoljno zreo za vezu?

Vežbe u kancelariji za one koji celog dana sede

Klasični odevni komadi koji bi trebalo da budu u ormaru svakog muškarca ovog proleća

Jednostavne kombinacije koje možeš nositi svakog dana

Filmovi koje kritika nije volela, ali Oskar jeste

Ljubav najčešće uopšte nije ono što očekuješ

Trening sa tegovima je bolji od kardio treninga – evo i zašto

6 stvari koje te sprečavaju da smršaš u 20, 30 i 40 godina

5 navika koje će “bustovati” tvoju životnu energiju

Stvari koje razumeju samo dobri ljudi sa opakim šefovima

7 “svežih” stilskih ideja za minimaliste

Ako je voliš, onda je drugačije tretiraš u krevetu – da li je to diskriminacija?

Izvodljive maštarije: Pomerite granice u seksu

24h u životu svakog muškarca

Od bogatstva do prosjačkog štapa i nazad – poznati muzičari gubitnici

Zašto očekujemo da nas ljubav spase (i ona to ponekad uradi)

Zašto očekujemo da nas ljubav spase (i ona to ponekad uradi)

1/2

Svaki emotivni odnos je dinamika davanja i primanja, u roditeljstvu, u partnerstvu, prijateljstvu. Vrlo rano naučimo kako da se ponašamo da bismo dobili ono što nam je potrebno, odnosno, koja osećanja da potiskujemo, a koja da iskazujemo. Tako neko nauči da skreće pažnju roditelja i postiže ciljeve bukom i ljutnjom, a neko osmehom i nežnošću i to postaju obrasci ponašanja u svim odnosima.

Kad potiskujemo nepoželjna osećanja, guramo u podsvest mnogo sadržaja vezanih za ta osećanja, čitava iskustva i energiju, ali mi nemamo snagu da ih stalno držimo potisnute, jer je za to potrebna ogromna energija. Čim ugrabe priliku, potisnuta osećanja iskaču, baš kao što iskače lopta koju smo silom držali pod vodom i svom snagom preuzimaju – jer teže da se realizuju i to je razumljivo, jer mi ne možemo da odbacimo ni jedan deo sebe, ne možemo da se otarasimo nečega što jesmo. Možemo samo to da osvestimo i da integrišemo.

U partnerksim odnosima se obično dešava da osećamo kako gubimo deo sebe – pokušavajući da sačuvamo i zaštitimo odnos, odbacujemo delove sebe koji partnera uznemiravaju i koji mu smetaju, ili za koje se čini da ugrožavaju vezu. U nekim vezama “nije dopuštena” ljutnja i bes, ili nije uputno pokazivati ranjivost, a u nekima je i razmena nežnosti za jednog od partnera ugrožavajuća i ljubav se ispoljava na druge načine, ili se prećutno podrazumeva. Ali sve što potiskujemo i čega se odričemo u odnosu, nastoji da se ispolji i realizuje, da se ostvari u nekom drugom odnosu. Zato se u preljubničkim odnosima nadoknađuje ono što nedostaje u regularnoj vezi – a ne radi se o seksu, nego o osećanjima i ponašanjima koja u vezi “nisu dozvoljena”. Kad god razobličimo sebe, da bismo se uobličili prema nekom kalupu koji nije napravljen po našoj meri, taj oblik nastoji da razbije kalup i da se vrati u svoje prirodno stanje – to bi mogla da bude definicija svakog nezadovoljstva i svih prevara, izdaja i razočaranja u ljubavnim odnosima.

Kad raskinemo jednu vezu i uđemo u drugu, težnja potisnutog sadržaja je da se u tom odnosu ispolji i realizuje – novi odnos izvlači iz mraka ono što smo odbacili u prethodnom. Ali ako novi partner liči na bivšeg, to jest, ako u nama izaziva ista osećanja i isto ponašanje i ako potiskujemo iste delove sebe, to znači da nismo ni završili sa prethodnom vezom, odnosno, nismo postigli nikakav napredak u odnosu na osvešćenje i integrisanje potisnutih sadržaja.

Wannabe TV

Editors choice