Ona ne zna kako se ti stvarno osećaš. Da li ti je stalo. I šta to za tebe znači, kakav si kad ti je stalo? Možda si najgori kad ti je najviše stalo, jer se tome opireš. Možda si u stanju da daješ sve od sebe, jer ti je stalo i da onda odjednom presahneš, izgubiš interesovanje i usredsrediš se na neki novi ljubavni izazov. Ko zna šta je ljubav za tebe! Možda ni ti ne znaš. I zato se ona napreže, kao da poluslepa pokušava da čita suviše sitna slova. Ona podešava svoju fekvenciju na maksimalnu osetljivost – njene antene su okrenuta ka tebi i primaju sve signale – one stalno trepere registrujući svaki ton, svaki nagoveštaj, svaku nelogičnost, svaki nepoznat prizvuk. Ona sve vidi, primećuje i oseća, ali problem nastaje kad počnu tumačenja.
Jer, ona je možda suviše zaljubljena i suviše uplašena da bi tačno tumačila. Njena “očitavanja” obojena su strahom da će pronaći nešto razočaravajuće, ili nešto što će je užasno boleti. Naravno, njena strahovanja su opravdana, ali tebi ona može da izgleda kao mentalno poremećena osoba koja se trza i reaguje na zvuke koje niko drugi ne čuje, ili koja razgovara sa svojim imaginarnim prijateljima, koje niko drugi ne vidi. Veruj, ona se tako i oseća.
Ako je luda za tobom, onda je luda. To ludilo nije selektivno i njoj će biti potreban ogroman napor da odgovori zahtevima normalnog, odnosno, uobičajenog života, koji nema veze sa tobom, jer sada sve ima veze sa tobom.
