Ljubav menja sve. Ako ne menja, onda nije ljubav, nego površna i prolazna fascinacija, koja će se potrošiti zajedno sa nabojem koji hemija stvara među vama. Ona želi da vas promeni, da bi bila sigurna da je u pitanju ljubav. Opirući se promeni, opirete se ljubavi i podležete strahu, koji stoji na suprotnoj strani, čuvajući ulaz u vašu mračnu pećinu u kojoj vi zamišljate da se nalazi vaša sloboda. Žena koja vas voli, menja se zbog te ljubavi, menja se zbog vas i čak i kad je uplašena i zbunjena onim što joj se dešava, ona prihvata silu života i stvaranja, silu ljubavi i dozvoljava joj da utiče na sve aspekte njenog života. Ona očekuje da ta sila isto tako deluje na vas i nesrećna je što vi u njoj (sili) ne prepoznajete konstruktivnu moć, već je doživljavate kao razornu.
Tačno, ljubav će razoriti vaš svet, ali će vas nadahnuti da ga iznova sagradite, onako kako se građevine podižu iz ljubavi – sa mnogo osvetljenog prostora, koji je potreban ljubavi u partnerstvu. Mnogostruko veći prostor za toleranciju, prihvatanje, razumevanje, podršku, prisustvo, požrtvovanje, nameru da istrajete, sposobnost da oprostite… Uopšte i ne znate da u vama ima toliko mesta za sve te segmente ljubavi, dok to mesto ne napravite voljno. Dok se ne promenite i ne postanete bolja, osetljivija, pažljivija, posvećenija i velikodušnija osoba nego što ste ikada mislili da možete da budete.
