One su spremne da se promene zbog vas, dok istovremeno to čine zbog sebe, ispunjavajući svrhu povezivanja sa drugim bićem – da više ništa ne bude isto, da kroz tu povezanost naučimo o sebi ono što ne bismo uspeli na neki drugi način, da povećamo svoje kapacitete, da proširimo svoje granice, da prevaziđemo sebe. I one logično zaključuju da i vi osećate to isto i da težite tome – da se oplemenite, razvijete, porastete, proširite.
One žele čast da vi tu promenu započnete zbog njih, a da zatim nastavite zbog sebe. Ne žele one da promene vas, one žele da vi sami to uradite.
Ali, zašto bi vi uopšte želeli da se promenite?
Zato što ćete se svakako promeniti. Već se menjate. Stalno se menjate. To je proces u kome vas život gazi da vas razgazi, omekša i učini udobnijim, a ako se opirete, žuljaćete sami sebe i sve oko sebe celog života. To ne znači da se nećete promenti, već da ćete se promeniti na gore. Od emotivno nedostupne, sebične, tvrdoglave i zahtevene osobe, postaćete još nedostupnija, sebičnija i tvrdoglavija osoba, okorela u svojim stavovima, zakržljala u svom razvoju, uskraćena u samospoznaji. Postaćete neko koga opisuju pridevima nezgodan, besan, neodgovoran, nemoguć, nerazuman – i to kad se fino izražavaju.
