Ljubav počinje, raste i razvija se i taj rast i razvoj ne prestaju – ako ne padneš na ispitu ljubavi. Trajnost je taj ispit. Istrajavanje kroz razne periode, utvrđivanje zajedništva, građenje odnosa, unapređivanje komunikacije, neodustajanje kad naiđu teški trenuci. A najteži nisu oni dramatični, sa ljubomorom, suzama, optužbama i opraštanjem, nego oni kad postane obično, kad vezu počneš da uzimaš zdravo za gotovo i da razmišljaš o tome da ti nedostaje uzbuđenje, izazov, zaljubljenost. Parovi se najčešće zaglavljuju u tom periodu, smore se, podlegnu razočaranju i odustanu, nesvesni da su pali na ispitu ljubavi i da će taj isti ispit morati ponovo da polažu u nekoj sledećoj vezi, koja će isto tako početi onako kako ljubavi počinju i iz čarolije upasti u dosadnu svakodnevicu.
Čarolija počinje zaljubljenošću
Neophodno je proći kroz ovaj glupavi period ljubavi, za koji se masovno smatra da je nešto najlepše na svetu. Valjda zato što su svi iskusili totalno topljenje mozga prilikom zaljubljenosti, pa se svima sviđa da malo ništa ne razmišljaju, da se malo odmore od mozga i da samo osećaju, emotivno i čulno. Zaljubljenost je neprirodno stanje, hemijski kazan koji klobuča i vri i u kome se mozak intenzivno raskuvava. Ali pošto ti je sve lepo i divno i uzbudljivo i pošto cvetaš i uživaš, a inače imaš ogroman deficit cvetanja i uživanja u životu, onda se zaljubljenost visoko ceni na skali najlepših doživljaja. Istina je da ti osećanje zaljubljenosti zajedno sa mozgom istopi i ego i da se prepuštaš nekome i spajaš se sa drugom osobom bez prepreke i to ti se čini čudesno – jer inače nikad nisi slobodan od ego tripova, ograda i distance u svim odnosima sa ljudima. Jeste, divno je, ali je i prolazno, kao kad se razboliš od neke sumanute bolesti koja ti blokira besmisao, malodušnost, strah, ustručavanje… Ako postoji prijatna bolest, to je zaljubljenost, ali ona služi tome da se sa nekim povežeš i da pređeš u sledeću fazu, ili da otkriješ da si ozdravio i da ne znaš baš šta tražiš pored te osobe.
