Pokušavajući da ostaneš slobodan i da izbegavaš obaveze, sabotiraš svoju sposobnost da živiš ispunjenim životom. Bilo da su u pitanju veze i emotivni odnosi, ili donošenje odluka u drugim oblastima života, život bez obavezivanja i odgovornosti ne donosi uživanje u slobodi koje tražiš, već samo neprekidan strah da ćeš tu slobodu izgubiti. Savremeno društvo propagira površne odnose i podstiče tvoj strah, ali u nekom trenutku osetićeš se zaglavljeno u toj površnosti, bez osećanja da se tvoj život zasniva na trajnim i stvarnim vrednostima, a možda nećeš biti ni svestan da se radi o negovanju straha i bežanja od odgovornosti. Teško da možeš biti zadovoljan takvim životom.
Osećaš se ranjivo
Ne želiš da napraviš pogrešan izbor i da dođeš u situaciju da budeš povređen i zato se kriješ iza svog ponosa. Ljudi su takva vrsta – slabost i ponos idu zajedno, i kad hoćemo da potisnemo i sakrijemo slabost (ranjivost) postajemo sebični i padamo u greh ponosa. To je onaj osećaj da ni zbog koga ne želiš da menjaš svoj život, da nikome ne želiš da se prilagođavaš i da niko tebi ništa neće da određuje i ograničava. Ali ovakav stav vodi u samotnjačku okorelost i izdvojenost, bez pravih i dubokih veza koje oplemenjuju život, bez ljubavi kao trajne vrednosti i ispunjenosti. Potrebno je da rizikuješ i da izložiš sebe, da povremeno budeš ranjiv, da dozvoliš osećanjima da utiču na tebe, da se menjaš i prilagođavaš zbog osobe koju voliš. Čitavog života učimo i menjamo se, a emotivni odnosi imaju veliku ulogu u tom procesu. Čuvajući sebe od ozbiljnog posvećivanja, uskraćuješ sebi najdublja i najsmislenija životna iskustva.
