Potraga za nečim boljim
Još jedna ljudska osobina i slabost – preko ograde je trava uvek zelenija. Skloni smo da ne budemo zadovoljni onim što imamo i da uvek želimo nešto više i bolje, jer nas ta sklonost goni da idemo napred, da istražujemo, da stičemo iskustvo i učimo. Ali druga strana ove medalje je da moramo da učimo sebe da cenimo, negujemo i unapređujemo ono što imamo, umesto da stalno vrebamo priliku da postignemo nešto bolje. Potraga je onaj deo nas usmeren ka ekspanziji, ka spolja, ka svetu. Negovanje vrednosti koje smo osvojili tiče se međutim, našeg unutrašnjeg sveta, duševnog mira i emotivne ispunjenosti. Integrisanjem potrebe za nečim boljim i usmeravanjem te potrage na samog sebe, na kvalitet i vrednosti svih elemenata koji čine tvoj svet, postaješ kompletna ličnost, koja izazov pronalazi u istrajavanju, umesto da se stalno okreće bekstvu, pod izgovorom traženja nečeg boljeg.
Nerealna očekivanja
Uticaj potrošačkog društva nigde nije očigledniji nego u posledicama koje stvaraju nerealna očekivanja. Podstaknut si da praviš liste standarda i da čekiraš stavke – a dva od tri nikad nije dovoljno dobro, odnosno, dovoljno dobro nije prihvatljivo. Bilo da zahtevaš savršenu osobu, ili posao snova, gajenje previsokih kriterijuma te vodi u nezadovoljstvo i tera te da nastaviš potragu – površno jurcanje od cveta do cveta, u potrazi za onim pravim. Pravi izbori nikada nisu savršeni, odnosno, nemoguće je izabrati samo dobro i kvalitetno – svaka osoba, svaki posao, svaki odnos i uopšte sve što radiš i što postižeš, ima svoje dobre i loše strane, koje idu u paketu. Relano je očekivati da ćeš se uvek sretati sa preprekama i problemima koje treba prevazići i rešiti, da će svaka zanimljiva, dobra i sjajna stvar doneti izazove, zbog kojih ćeš morati da se baviš i nekim dosadnim, napornim, prizemnim i glupim stvarima.
