Da li ste suviše ponosni da priznate da ste pogrešili?
Ali ne posle dve, pet i deset godina, nego odmah, kad pogrešite. Znate li da nema žene koja u svom iskustvu nema izvinjavanje i priznanje muškarca koji je pogrešio, a koje stiže onda kad to njoj više ništa ne znači, kad je već zaboravila i zašto joj je nekada toliko značilo? Znate li kako reaguju kad to čuju? Smeju se. Jer je to jedina reakcija na tu količinu muške glupavosti. Jer smešno je davati retro-priznanja i izvinjenja, kad niste imali petlje da to uradite onda kad je vredelo, kad je njoj to bilo važno i kad bi to značilo da biste i sada bili zajedno. I kad žena pogleda unazad, sa teretom vašeg zakasnelog priznanja, dođe joj da vas ubije, ali više i nema u sebi taj naboj osećanja – to je samo pomisao i to užasno smešna. Naučite da se izvinjavate, jer ne možete naučiti da ne grešite, to nije ljudski. Naučite da tražite oproštaj, da ispravljate greške, da spasavate ono što vredi. Kako ćete inače ceniti sebe?
