U ratu između polova, mačizma i feminizma, stradaju buduća deca. Sve ih je manje. Umesto da se ubeđujemo ko je u pravu, trebalo bi da pokušamo da se bolje razumemo, da bismo se više voleli. I češće udruživali u roditeljstvu, recimo. Kad smo kod razumevanja, žene bi volele da neke njihove navodne privilegije u savremenom društvu budu ispravno shvaćene, recimo.
Ženska privilegija je da kad ide noću ulicom sama, ne izaziva strah – niko ne prelazi na drugu stranu ulice, plašeći se da će ga napasti.
Da li poznajete neku ženu koja sama slobodno ide usred noći, zadovoljna što niko ne misli da je ona potencijalni kriminalac i siledžija? Zamena teza je u pitanju, pa stvari treba da postavimo ispravno. Ženska privilegija je da je muškarac isprati, da ne bi morala da ide sama i da strahuje i od prolaznika u sitne sate i od taksista i oseća se nezaštićeno i izloženo, dok steže u ruci nelegalan suzavac i pita se da li bi uopšte stigla da ga upotrebi.
Ženska privilegija je da može da priđe muškarcu i predloži mu sastanak, a da on ne pomisli da je ona psihopata.
