Kad prijateljica nije u stanju da jasno razmišlja, bilo zato što je pod dejstvom alkohola, ili zato što je pod emotivnim nabojem, dužne smo da je vodimo ka spoznaji i da se pobrinemo da se sabere i uvidi kako stvari stoje.
Postoji diskretan način na koji stavljamo drugim ženama do znanja kad nešto nije u redu sa njihovim izgledom – karmin na zubima, razmazana maskara, povrnuta suknja, bradavica koja proviruje iz dekoltea. Šapnućemo joj i zakloniti je, ili ćemo same diskretno popraviti ono što smo uočile – i to ćemo učiniti za bilo koju ženu u okruženju.
Svakoj ženi ćemo dati uložak ili tampon, kad joj je potreban. Jer svakoj se desilo da se nije setila da obnovi rezervu koju uvek nosi u tašni.
Mi jedna drugoj ne govorimo “smiri se, opusti se, ohladi” u kriznim situacijama, jer znamo da ta uputstva imaju potpuno suprotno dejstvo. Bićemo uz svoje prijateljice dok plaču i reći ćemo im “isplači se” ili nećemo reći ništa, nego ćemo ih zagrliti i verovatne i same malo otplakati. Kad je neka žena u našem okruženu (koja nam nije bliska) veoma uznemirena, pokušaćemo da shvatimo šta se događa i kako da joj pomognemo, a mi dobro znamo da ponekad pomaže i samo prisustvo, slušanje i razumevanje.
Ako želi nešto da otkrije o vama, žena će to učiniti, mi smo prirodni detektivi. A ako slučajno nešto otkrijemo o momku svoje prijateljice, imaćemo tešku unutrašnju borbu u kojoj će na kraju pobediti kodeks – moramo da joj kažemo.
