U proteklih nekoliko godina „gaslajting“ je postao vrlo prepoznatljiv pojam, koji se odnosi na vrstu manipulacije koja bi se mogla opisati kao sluđivanje i predstavlja oblik zlostavljanja. Manipulator svojim tvrdnjama i postupcima navodi drugu osobu da posumnja u svoj zdrav razum, u svoju procenu i kompetencije, obeshrabrujući je i narušavajući joj samopoštovanje. Iako je lako identifikovati očigledne primere gaslajtinga, stručnjaci upozoravaju da postoje suptilniji oblici, koje je teže otkriti – u čemu leži i mogućnost da ste partnera sluđivali bez namere da to radite, pokušavajući da se odbranite i zaštitite sebe u situaciji koju ste doživeli kao ugrožavajuću.
Osim toga, možda ste odrasli u porodici u kojoj je takvo ponašanje norma (uobičajeno) i posežete za tim obrascem svaki put kad nastane neki konflikt. Ipak, iako sluđujete partnera nenamerno i nesvesno, to vas ne lišava odgovornosti za toksičnost koju na ovaj način unosite u vezu i koja počinje da nagriza i urušava same temelje vašeg odnosa (kao i mentalnu stabilnost partnera), koji može postati krajnje nesiguran, zavistan, paranoičan i uznemiren. Ovo su primeri nenamernog gaslajtinga:
View this post on Instagram
Kada vaš partner ima drugačije mišljenje, a vi tvrdite da je ono pogrešno
Normalno je, pa i zdravo da se partneri ne slažu u baš svemu. I važno je kako se nosite sa tim kada partner ima drugačiju tačku gledišta – ako ga momentalno postavite u poziciju onoga koji greši, dok je vaša perspektiva potpuno ispravna, to može da se smatra gaslajtingom. Ovaj scenario znači da odbijate da prihvatite da je partneru dozvoljeno da ima drugačiji odgovor na situaciju, ili drugačiju ideju o nečemu i da svaki put „ispravljate“ partnera kad postoji neusklađenost i suprotstavljenost mišljenja. Na kraju ga možete u potpunosti obeshrabriti da izražava svoje mišljenje i navesti da sumnja u svoju sposobnost da rezonuje, da logički razmišlja i zaključuje. Ako se partner opire vašem nametanju sopstvene istine, a vi i dalje insistirate, on će postati sumnjičav i nepoverljiv zbog vaše agresivnosti i tražiće način da se zaštiti od vas. U svakom slučaju, poverenje se uništava, partner se udaljava od vas i veza postaje toksična.
Kažete partneru da je previše osetljiv kada povredite njegova osećanja
Kako reagujete kada je partner vidno uznemiren zbog nečeg što ste rekli ili uradili? Kad plače i pokazuje svoju povređenost i želi da znate kako se oseća, kao i da objasnite zašto ste to uradili, odnosno, kada očekuje da se izvinite i tražite oproštaj? Da li čujete i uvažavate njegova osećanja, da li ste empatični, ili odmah prelazite u režim odbrane da biste izbegli odgovornost?
Iako to može izgledati kao obična primedba, ono što zaista radite prebacujući partneru da je preosetljiv, jeste poništavanje njegovih osećanja, što ga može navesti da se stidi zbog onog što oseća i što ga boli. Poričući emocionalnu realnost svog partnera, terate ga da dovede u pitanje legitimnost sopstvenih osećanja, a umesto toga, trebalo bi da uvažite ta osećanja i da pokušate da ih razumete.
Kada vas partner pozove na odgovornost, stavljate se u položaj žrtve
Biti u stanju da preuzmete odgovornost za svoja pogrešna dela je ključno za održavanje zdrave veze. Dakle, ako je vaš instinkt da na neki način okrivite partnera (ili druge), kada vam skrenu pažnju na problematičnu situaciju, ili vaše neadekvatno ponašanje, to može da se smatra manipulacijom.
Ako vas, na primer, partner uhvati u laži, a vi odgovarate sa „nisam ti rekao, jer sam znao da ćeš tako da reaguješ“ to je oblik gaslajtinga, jer na partnera prebacujete primarnu odgovornost za svoju laž. Ako ste uradili nešto što partner ne odobrava, preokrećete stvari tako da ispada da vas je partner svojim ponašanjem i stavom (jer znali ste kako će reagovati) naterao da to uradite.
View this post on Instagram
Koristite apsolute kada se branite ili napadate partnera
To su pojmovi „nikad“ ili „uvek“ i oni su opasni, jer ostavljaju malo prostora za objektivnost. Partner vam možda prebacuje da se oseća povređeno kad mu dugo ne odgovarate na poruku, a vi odmah zauzimate odbrambeno napadački stav govoreći „uvek ti odgovorim“ sugerišući da njegova realnost (u kojoj vaše poruke dolaze sa zakašnjenjem), pogrešna. To „uvek“ i „nikada“ verovatno u realnosti ne važe za bilo šta što neko uradi ili ne uradi. A ako vaš partner ima određenu primedbu, a vi ga optužujete da je njegova primedba neistinita, to je oblik gaslajtinga.
Posežete za toksičnom pozitivnošću
Postoji mnogo različitih načina da odgovorite kada vam partner priča o poslu, prijatelju, ili nekom životnom izazovu. Ali, ako je vaš impuls da odgovorite tako što ćete odbaciti njegova osećanja i ponuditi pozitivno uverenje, kao što je „ma šta te briga, to je nebitno, imaš toliko toga zbog čega možeš da se ponosiš (budeš zahvalan)“ ili „ne brini zbog toga, misli na druge važne stvari u svom životu“, to može postati problematično, iako deluje kao iskrena podrška.
Termin za ovo je „toksična pozitivnost“ i čak i kad proizilazi iz najboljih namera, više šteti nego što koristi. Vi ste želeli da ohrabrite partnera, skrenete mu misli sa neprijatnih osećanja, ali istovremeno, vi odbijate da potvrdite realnost emocija svog partnera, a to je, kao što smo već videli, oblik gaslajtinga.
Ovo je štetno zato što, ako postoji dosledno nenamerno poricanje nečijeg iskustva, onda jaz u komunikaciji postaje sve veći. Partner neće želeti da vam poverava svoja razmišljanja i osećanja, jer od vas ne dobija povratnu informaciju, već površnu utehu, koja u potpunosti promašuje cilj.
View this post on Instagram
Odbijate da priznate da se možda nečega ne sećate tačno
Stalno ste upleteni u rasprave oko toga kako se i kada nešto odigralo u prošlosti? Ako je vaš partner skloniji da odstupi, dok vi tvrdoglavo branite svoje sećanje na određeni događaj, to može značiti da ga nesvesno sluđujete. Na kraju, svako ima svoju verziju realnosti, i ne postoje ni dve identične – eventualno se „gađaju“ u najbitnijim tačkama.
Umesto da tvrdite da partner laže ili greši, pokušajte da priznate da se možda ni vi tačno ne sećate. Možete reći „ne sećam se da sam uradio ili rekao tako nešto, ali ako jesam, izvinjavam se“. Na taj način držite otvorena vrata razumevanja i priznanja da niko nije nepogrešiv.
Kako da prestanete sa gaslajtingom
Ako vam bilo koji od ovih primera zvuči poznato, nemojte se stresirati, moguće je prevazići nenamerno sluđivačko ponašanje. Pre svega kroz prepoznavanje tog ponašanja kod sebe i kroz prepoznavanje pojavljivanja tog obrasca u sledećem sukobu koji budete imali sa partnerom. Umesto da se branite, pokušajte da se fokusirate na slušanje i razvijte više radoznalosti i otvorenosti za mišljenje i osećanja partnera.
Važno je da shvatite da možete saosećati, da možete videti stvari iz partnerove perspektive i razumeti zašto se tako oseća. Važno je da priznate partnerova osećanja, da odustanete od potrebe da budete u pravu i da namećete svoju istinu, svoje uverenje, svoju verziju događaja, jer ćete tako moći da rešite sukobe, umesto što ih produbljujete.
Izbegavajte defanzivnost u raspravama i pokušajte da ne koristite „uvek“ i „nikad“ i znajte da to što se nenamerno ponašate manipulatorski i sluđujete partnera, ne znači da ste loša osoba ili partner. Iako je takvo ponašanje destruktivno, ono je vrlo često reakcija ne neku traumu, na loše iskustvo iz prošlosti i osvešćivanje tog ponašanja daje vam priliku da ispitate od čega se, zapravo, branite i štitite, što nema veze sa sadašnjim trenutkom i vašim partnerom.
Naslovna fotografija: instagram.com/kattya_lisa
Brankica Milošević
