Rešili ste da raskinete, ali ovaj put stvarno. Iskreirali ste svađu, rekli joj svašta, jer je takav bio trenutak, osećali se dobro što ste najzad to obavili i krenuli ste u akciju – muvate druge cure, zakazujete sastanke, izlazite. I onda prođe neko vreme, a vi shvatite da ne prestajete da mislite na bivšu, počnete da joj šaljete poruke (i da se osećate kao idiot) i uviđate da se stvari uopšte ne odvijaju onako kako ste vi zamislili. Možda ste prenaglili sa raskidom, a to u suštini znači da verovatno ne znate baš šta hoćete.
Ona vam nedostaje
Naravno da vam nedostaje, ali tačnije je da nedostajete sami sebi iz odnosa sa njom. Nedostaje vam odnos, jer to je nešto iz čega ste izašli i ne postoji ništa što može da ga zameni. Nije lako preboleti raskid, čak ni onda kad ste sigurni da to hoćete, kad ste ga sami inicirali i kad nastojite na sve načine da krenete dalje. Ali najteže je kad niste načisto, a vi niste. I onda podležete osećanju nedostajanja i tonete u sentiment. U suštini, sažaljevate sebe i krivite sebe istovremeno i to vam daje opravdanje za vaše postupke. I one koje ste već napravili i one koje ćete tek učiniti.
