Zato što muško ženski odnosi neće postati bolji, jednostavniji, pošteniji i otvoreniji od učinka psihologa, nego od naše spremnosti da ih unapredimo. Da saznamo nepoznato i imamo ga u vidu kad se nađemo u situaciji da praktikujemo nova saznanja.
Vidite, dok muškarci mentalno borave na istom mestu na kome se nalazi njihovo telo, tojest u trenutku događanja, tojest u komunikaciji sa ženom koja im se dopala, žene borave u više dimenzija odjednom. One upoređuju ovo iskustvo sa prošlim iskustvima (a tu leže strahovi, nepoverenje i izneverena očekivanja) procenjuju vašu generalnu prihvatljivost (inteligenciju, ponašanje, duh, interesovanja) osećaju vašu energiju i senzibilišu se na potencijalnu vezu.
Žene već imaju u glavi film o tome kako bi se ta veza razvijala, a posle par susreta verovatno već imaju i imena za vašu buduću decu. Prosto rečeno, mi tripujemo dvesta na sat, dok vi samo želite da vam bude prijatno i da se osećate opušteno. U startu imamo sukob interesa. Pošto vaša ekstrasenzorna čula nisu ni malo zakržljala, ona rade i šalju vam informacije, iako vi niste svesni toga. U ovom slučaju, informacija glasi “pritisak, očekivanja, zamka, beži” i vi lepo poslušate sebe i pobegnete, iako ne umete da objasnite ni sebi ni drugima zašto ste odjednom izgubili interesovanje.
Pa, sad kad svi znamo šta se dešava kad posle nekoliko susreta i sasvim dobre konekcije nastane kratak spoj i prekid komunikacije, možda možemo nešto da uradimo. Žene da se opuste i tako zaista pruže šansu odnosu, a muškarci da malo više razmišljaju o tome od čega zapravo beže.
