Kukuruz
Naučnici se slažu da je kukuruz pripitomljena vrsta biljke koja se zove Zea (Zea mays), a uzgajala se u srednjoj Americi još pre 9.000 godina.
Semenke divljeg kukuruza (Zea) imaju tvde opne, a rapoređene su u svega 5 – 7 redova koji se raspše čim sazru. Posle dugotrajnog selektivnog uzgoja, Zea ima izložene semenke, kao i daleko veći klip koji je u potpunosti prekriven stotinama jestivih zrna.
Lubenica
Veruje se da sve lubenice potiču iz južne Afrike, gde se jedino i mogu pronaći kako rastu u divljini. Iako se Citrullus colocynthis često smatra divljim pretkom današnjih lubenica, DNA dokazi ipak govore kako je pravi predak C . ecirrhosus iz Namibije.
Mnogi dokazi ukazuju na to da su se lubenice uzgajale u dolini reke Nil još u vreme vladavine Tutankamona, a do 10. veka su se već uzgajale i u Kini. U Evropu su stigle u 13. veku, zahvaljujući Maurskim osvajačkim pokušajima.
Banana
Divlja banana se mnogo razlikuje od one koje kupujemo u prodavnicama – ona ima velike, tvrde semenke i vrlo malo mesnatog dela i bez genetske modifikacije, odnosno selektivnog uzgoja, kojim su ljudi počeli da se bave oko 8000 godine pre nove ere, ne bi bila jestiva.
Skoro sve banane koje danas poznajemo, klonovi su jedne jedine biljke iz Jugoistočne Azije. Genetski, one su sve identične, zbog čega uvek isto izgledaju i imaju isti ukus (što je neobično za jednu biljku, ako se uporedi sa, recimo, jabukom, šljivom ili kruškom).
Mislite o tome, sledeći put kad zagrizete sočno parče lubenice, mesnati komad banane, ili slatku, sočnu šargarepu punu karotena…
Brankica Milošević
