Kratki istorijat o martiniju
Ovo piće važi za stari klasik. Martini se prvi put pominje 1886. godine, kada su novine iz Ilinoisa opisale piće koje sadrži džin, gorčinu pomorandže i absint, prema istoričaru pića Davidu Wondrichu. Uprkos tim dezinformacijama, verzija martinija sa džin-vermutom se brzo proširila po svetu. Prohujala je kroz dvadesete, postala ustaljenija u tridesetim, dodatno ojačala u četrdesetim. Martini je oduvek označavao klasu, iako klasa nije uvek bila poželjna. Godine 1973. magazin Esquire je otkrio da mladi vide martini kao zamenu za “sve – od lažnih buržoaskih vrednosti i društvenog snobizma do iscrpljenog alkoholizma i latentnog mazohizma”. Godine 1986, primećeno je: “Ne diže se mnogo buke oko martinija ovih dana. To je šteta.”
View this post on Instagram
Zatim, pre nekoliko godina, martini je još jednom “doživeo trenutak”, ali je Esquire pojasnio da je “martini uvek posedovao trenutak. Martini i jeste o trenutku – trenutku kontakta”. Stotinu i više godina kasnije, kroz glamurozne uspone i tiha povlačenja, martini je i dalje u našim mislima. Ili bolje rečeno, u našim moždanim vijugama. To je stari klasik koji nikada ne pokazuje svoje godine.
Naslovna fotografija: instagram.com/lacaveavin.benin
Dušan Veselinović
