Neki dan na ulici videh sedog klinca. Ofarbanog u sivkasto srebrno. Vau! Nisam bila dovoljno blizu, a nije mi se dalo da trčim za njim, inače bih ga zaustavila da ga detaljno razgledam i ispitam o njegovim motivima i metodama – zato što je stvarno fantastično izgledao, kao lik iz vampirskih i bajkovitih filmova. Viđala sam i momke ofarbane u plavo. Izgledaju uglavnom kao Mali princ, ili kao hitlerjugend. Viđala sam i blistavo crne i crvene ćube nad bledim licima i nekako svi ti ofarbani momci izgledaju kao likovi, kao rok zvezde, kao face.
Neko je otvorio vrata metroseksualnosti još u prošlom veku i mnogi momci pronalaze taj portal između seksističkih ubeđenja i barataju ženskim metodama ulepšavanja, odnosno, izražavanja svoje ličnosti kroz imidž, kroz utisak koji ostavlja izgled. Još uvek ima onih koji će reći da su svi ofarbani muškarci gejevi, ali oni su mentalno u ko zna kom veku i nikad nikakav portal nisu pronašli. Znam gejeve koji se nikad ne bi ofarbali, jer su zadovoljni svojim izgledom, ili ne žele da skreću pažnju na sebe, a možda i jedno i drugo.
Pa, ako nemaš opravdanje ekstravagantne, ili umetničke i egzibicionističke prirode (koju ispoljavaš i na druge načine, a ne samo imidžom) a nisi ni javna ličnost koja gradi ili održava svoj brend, zašto bi se farbao?
