Telo čaše (balon) može biti različitog oblika i zapremine, pa se tako čaše za bela vina još više sužavaju prema vrhu, za razliku od onih za crvena vina, koje su šire i imaju veću zapreminu. Razlog manje zapremine čaše za belo vino je što se bela vina piju hladnija i ovako se mogu popiti manje količine pre nego što se vino zagreje. Naglašenije sužavanje prema vrhu, pored toga što omogućava koncentraciju mirisa, takođe ograničava dodir plemenite tečnosti sa kiseonikom i sprečava prekomernu oksidaciju.
Čaše za penušava vina (šampanjac) imaju dva oblika – dugačka i uska i plitka i široka. Za ovu drugu formu, plitku i ovalnu, koja se manje koristi, priča kaže da je prvi put napravljena prema voštanom kalupu za koji su model bile grudi Marije Antoanete. Penušavo vino ipak bolje zadržava svojstva u uskoj čaši, jer sporije gubi mehuriće.
Sve što treba da znate o temperaturi vina, jeste da – što je vino svetlije, služi se hladnije. Bela vina se služe na temperaturi od 8 do 12 stepeni, a penušava bela vina treba da budu rashlađena na temperaturu od 6 do 8 stepeni. Roze i jača suva bela vena treba da imaju od ne manje od 8 i ne više od 14 stepeni, a ovu temperaturu, od 14 stepeni, treba da imaju i svetlo crvena vina. Tamno crvena vina zahtevaju najvišu temperaturu, od 15 do 19 stepeni.
Pravila služenja vina nalažu da se čaše nikada ne pune do vrha – belo vino treba da ispunjava malo više, a crveno i crno manje od pola čaše. Izuzetak su penušava vina koja se sipaju skoro do ruba čaše.
Brankica Milošević
