Istorija piva seže u daleku prošlost. Ako si pomislio da se pre nove ere nije pivo pilo, pa, grdo se varaš. Neki podaci govore da je pre 7000 godina na tlu Mesopotamije pravljeno čak 12 vrsta piva, te da se 4000 godina pre rođenja Hrista taj broj uvećao, pa se pravilo 19 vrsta piva i to od pšenice i šećera dobijenog iz ječma. Ima dokaza i u delu stare, sumersko-vavilonske književnosti, “Epu o Gilgamešu“, gde se ovaj napitak pominje zajedno sa načinom pravljenja (ako do sada nisi, eto odlične motivacije da pročitaš ovo delo i saznaš kako se tada pivo koristilo). Međutim, tada se pivo nije koristilo samo kao napitak u kojem se uživa i uz koji se uživa, već je u najvećoj meri služilo kao način da se radnicima obezbedi energija i snaga prilikom izgradnje piramida i drugih građevina. Tako se od sumerske kulture, pivo prenelo Egipćanima, pa Rimljanima, te je došlo do Evrope. Ono što najviše začuđuje jeste da pivo svoj vrhunac u proizvodnji i popularnosti doživljava u periodu Srednjeg veka, gde su monasi u manastirima radili sve kako bi unapredili njegovu proizvodnu. tada je pivo bilo poznato i kao “tečni hleb” koji je dozvoljen sveštenim licima i tokom posta.
A onda je došlo i do toga da je u pivo ubačen hmelj kao sastojak koji danas svi obožavamo u ovom piću. Hmelj je taj koji daje onu “slasnu” gorčinu ovom piću. Od njegovog kvaliteta zavisi u stvari kakvog ukusa i kvaliteta će biti samo pivo, što kvalitetniji hmelj, to lepše i ukusnije pivo.
