Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Jednostavna pravila za uspešan život

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Čemu ti služi meditacija

Biljke koje su ljudi kultivisali (bez genetske modifikacije)

Biljke koje su ljudi kultivisali (bez genetske modifikacije)

1/2

Selekcijom i ukrštanjem, ljudi su odgajili mnoge korisne biljke, povrće, žitarice i voće, za koje danas i ne pomišljamo da su nekada izgledali drugačije. Ovo je prirodni način unapređenja biljaka – selekcijom i ukrštanjem se njihova genetska struktura menja na prirodan način(recimo, koristi se polen jednog soja za oplodnju drugog), za razliku od genetskog inženjeringa, u kome se izazivaju promene kojih u prirodi nema (gen ribe koja živi u hladnoj vodi spaja se sa biljkom, da bi se povećala njena otpornost na hladnoću).
Većina biljaka koje danas svakodnevno koristimo u ishrani, nekada nisu bile jestive, ili su barem bile manje ukusne, a zahvaljujući selektivnom uzgoju, koji je trajao hiljadama godina, te biljke su postale današnje žito, šargarepa, banana… ovo su samo neke od njih.

Šargarepa

Do 17. veka, šargarepa uopšte nije bila narandžasta, nego ljubičasta, a sa povremenim mutacijama bela ili žuta. Holandski uzgajivači počeli su sa procesom selektivnog uzgoja ljubičaste šargarepe u kasnom 16. veku, i postepeno su im menjali boju ukrštajući ih sa žutim i belim „mutantima“, kao i sa nekim divljim sortama, sve dok ljubičasti pigment (antocijanin) nije potpuno izbačen.
Preteče šargarepe verovatno potiču iz Irana i Avganistana, gde se još uvek može pronaći Daucus carota, ili divlja šargarepa. Selektivno odgajanje koje je trajao vekovima, značajno je smanjio gorčinu, povećao slatkoću i smekšao sam koren šargarepe – iako su se prvobitno uzgajale zbog svog aromatičnog lišća i semenki.

Pšenica

Pšenica je jedna od prvih pripitomljenih žitarica, a sa svojom sposobnošću da se sama oprašuje, uveliko je olakšala proces ranim uzgajivačima koji su relativno brzo došli do većeg izbora različitih sorti. Najnovija istraživanja ukazuju na to da je pripitomljavanje pšenice počelo u maloj regiji u jugoistočnoj Turskoj još pre 9000 godina pre nove ere.
Glavna razlika između divljih oblika pšenice i uzgajenih sorti je u tome da pripitomljene imaju veće semenke koje se mnogo teže ‘raspše’ na vetru. U posljednjih nekoliko godina, naučnici su počeli da stvaraju i nove hibride pšenice ukrštajući ih sa nekim divljim sortama koje rastu na Bliskom istoku – kako bi stvorili novu vrstu otpornu na suše, vrućine i štetočine.

harshal s hirve 44494 Biljke koje su ljudi kultivisali (bez genetske modifikacije)

Wannabe TV

Editors choice