WANNABE MAN: Da li smatraš da lepota stvaranja leži u procesu, ili u finalnom produktu?
IVAN: Proces ne vredi bez finalnog produkta, a finalni produkt bez procesa ne može. Sve to su niti jedne strune u kojoj radost, lepota, sreća imaju svoje opozite. Postoje i loši dani, nezadovoljstvo, nesuglasice, inače ne bi napredovali, jer sve je to deo plesa kada imate jasno definisane ciljeve. Lepota je u celoj dužini zapete strune, i treba težiti podjednakom radovanju rođenja i smrti, u kontekstu ideje, ali i života, onda je sredina istinski najlepša jer traje, a brzo se umire ili rađa.
WANNABE MAN: Figuracija ljudskog tela i njegov skelet čest su motiv u tvojim pređašnjim izložbama, poput „Savremenih leševa“ i „Tu sam“. Šta je to u ljudskom telu i fizičkom što te pokreće na stvaranje?
IVAN: I “Mesara” se bavila čovekom i njegovim telom. Nije stvar samo u telu čoveka, stvar je u našem biću koje se zatrpalo kićenjem raznim materijalnim stvarima, zarad kapitala, prestiža ili nečeg drugog. Izlaganjem golih ljudskih tela, pokušavam da približim činjenicu da nam je čovek lepši, draži i bitniji od svega, kakav god da je.
Fotografija: Privatna arhiva
WANNABE MAN: Jednom si izjavio da će „ljudi uvek biti u modi“. Sada kada svako od nas živi i virtuelni život uz onaj stvarni, da li te privlači da kroz umetnost istražiš i ovaj online aspekat ljudskosti?
IVAN: Sigurno da. Šta može nama ljudima da bude važnije od nas samih? Ništa. Sve što radimo radimo za ljude, zbog ljudi, sa ljudima, tako je i sa onim što kupujemo, pokazujemo, hvalimo. Kao mali zamišljao sam kako bi izgledalo kada bih ostao sam na svetu, da ostane sve što su ljudi stvarali samo da ispare oni sami, svi sem mene. Šta biste vi radili? Jeli biste najlepšu hranu? Čitali najbolje knjige? Odabrali sebi najlepšu kuću? Najlepši automobl? Putovali na najlepše destinacije? Ako ne odmah, uveren sam da bi vam ubrzo postalo ekstremno dosadno. A onda sam zamišljao svet bez ičega, samo ljude, gole ljude, u bukvalno, belom prostranstvu u kojem levitiramo. Možda bi vam bilo malo neprijatno u početku, ali vam nikada ne bi bilo dosadno. Jedno je sigurno, natalitet bi porastao a dela koja vam trenutno kuvam bi izgubila težinu smisla koji nose. Nekada se mašta opisivala rečima i slikama, danas online virtuelnim svetom možemo dočarati inajmanje detalje – za mene je to zabavni podsticaj.
WANNABE MAGAZINE: Da li smatraš da je umetnost neodvojiva od socijalno-političke situacije u kojoj stvaramo? Da je ona na neki način uvek odraz naših života i okruženja u kojem postojimo.
IVAN: Volim ovo pitanje. Umetnost se upravo po aspektima tog tipa usamljeno nalazi iza debele margine koja je razdvaja od svega ostalog, zato što u njoj nema pravila, ona treba, može, a ne mora.
Fotografija: Bojan Korolija
WANNABE MAGAZINE: Kao što je Dali izjavio „I don’t do drugs. I am drugs“, i ti si rekao „I’m not an artist, I am art“. Šta si želeo da naglasiš ovom tvrdnjom?
IVAN: Bio sam iskren, jednosmislen i bukvalan kada sam to prvi put izgovorio, i svidelo mi se, a sviđa se i vama, zar ne?
WANNABE MAGAZINE: Da li je globalna pandemija uticala na tvoj pogled na umetnost, i možemo li od tebe uskoro očekivati neki sasvim novi projekat?
IVAN: Nikada nisam podlegao dubioznim razmatranjima servirane površine popularnih tema kojima se bavi većina, ne zato što je velika konkurencija ili zato što su dosadne, već upravo zato što da bi došao do većeg smisla moram se baviti time, a ko će onda da radi ovo što ja stvaram, niko, to se ne radi. Od same korone interesantniji mi je način serviranja dostupnih informacija, i moći da preko noći vest obiđe čitavu planetu, gde se opet vraćamo na to da su ljudi ljudima najbitniji i da ćemo uvek biti u modi. Iskreno gledam da stvorim svoju pandemiju, u pozitivnom smislu, pandemiju svojih umetničkih fleka kojima bih tagovao svet. U tom smislu uskoro možete očekivati još seksi giganta moje malenkosti čije najave možete ispratiti preko mog Instagrama. Air jastuk jeste samo jedan od sedam delova projekta “ProductMan” od kojih ću tri realizovati do kraja godine. Volim vas ljudi!
Fotografije: Privatna arhiva
Jovana Pantić
