Nema odustajanja posle prvog pokušaja
Prvi pokušaj je eksperiment. Da vidimo koliki su nam kapaciteti i kako da uskladimo želje i mogućnosti. Da uočimo slabosti i pronađemo mogućnosti koje nisu bile vidljive u startu. Da se oprobamo ili da napravimo proboj. Možda ustanovimo da su nam želje realne, da su nam ciljevi dobro postavljeni, ali da u realizaciji nismo imali dobar pristup. Sledeći put, pokušavamo da pročistimo realizaciju, da pronađemo direktniji i bolji pristup. To je kao da nišaneći u metu, otkrijemo da nam nišan nije sasvim podešen i da ne možemo da ga popravljamo, ali možemo drugačije da ciljamo – malo niže i malo u desno, da bismo pogodili u centar.
Ako nešto ne ide, treba da ide drugačije
Ukoliko i pored podešavanja i prilagođavanja svog delovanja nešto ne ide, odlažemo projekat. Dobre stvari se ne mogu postići na silu i izgurati na mišiće (osim u finišu, kad već vidimo postignuće, samo smo se malo umorili). Ukoliko je priča kojom se bavimo suviše glomazna, onda suviše toga ne zavisi od nas i potrebno je da se sklop okolnosti podesi. Uspešni ljudi slušaju intuiciju i tumače znake – ako nešto uporno ne ide, to je zato što tako i ne treba da ide. Ili nije pravi trenutak, ili još nismo sreli prave saradnike, ili nam je potrebno da zamisao svedemo na suštinu i da se ne rasplinjavamo u detaljima. Potrebno je da ostavimo stvari da se slegnu i da se bavimo ostvarivanjem drugih ciljeva. Ponekad je dovoljno da se mentalno odvojimo od teturavog i nesigurnog projekta, da ga prosto potpuno zaboravimo, da bi nam sinulo šta je ono što treba da uradimo.
