Naivna i blesava pitanja dovode nas u situaciju da se ili ustručavamo da ih postavimo, ili nam bude neprijatno kad ih ipak postavimo i naiđemo na trenutak tišine – jer ispada da svi znaju ono što mi ne znamo. Pretpostavka da ćemo ispasti glupi što nešto ne znamo, najčešće nas natera da se ugrizemo za jezik i da pokušamo da nešto sami skontamo i zaključimo iz konteksta razgovora. Ali postavljanje pitanja skraćuje put, a neznanje nije izraz gluposti, dok pitanja jesu izraz žive inteligencije.
Saznaćete ono što ne znate
Ponekad ćete naći na Google ono što niste znali, pa niste mogli da pratite razgovor, a niste hteli da pitate, da ne ispadnete neobavešteni. Međutim, propustili ste učešće u razgovoru i osećali ste se inferiorno. Ne morate o svemu da imate mišljenje, ali kad nešto novo saznate, svakako ste stimulisani da dalje o tome razmišljate i istražujete i da formirate neko mišljenje. A to možete i na licu mesta. Ako vam neko s visine kaže “kako je moguće da to ne znaš?”, to više govori o njegovoj snobovštini i nekulturi, nego o vašem neznanju.
