Da li si dovoljno zreo za vezu?

Vežbe u kancelariji za one koji celog dana sede

Klasični odevni komadi koji bi trebalo da budu u ormaru svakog muškarca ovog proleća

Jednostavne kombinacije koje možeš nositi svakog dana

Filmovi koje kritika nije volela, ali Oskar jeste

Ljubav najčešće uopšte nije ono što očekuješ

Trening sa tegovima je bolji od kardio treninga – evo i zašto

6 stvari koje te sprečavaju da smršaš u 20, 30 i 40 godina

5 navika koje će “bustovati” tvoju životnu energiju

Stvari koje razumeju samo dobri ljudi sa opakim šefovima

7 “svežih” stilskih ideja za minimaliste

Ako je voliš, onda je drugačije tretiraš u krevetu – da li je to diskriminacija?

Izvodljive maštarije: Pomerite granice u seksu

24h u životu svakog muškarca

Od bogatstva do prosjačkog štapa i nazad – poznati muzičari gubitnici

Da bi bio srećan treba da radiš ono što voliš

Da bi bio srećan treba da radiš ono što voliš

1/2

Istraživanja su potvrdila ono što već znamo – najzadovoljniji ljudi rade posao koji vole i srećniji su i ispunjeniji od onih koji zarađuju mnogo više novca i imaju viši standard u životu, a bave se poslom koji ne vole, u kome moraju da se odriču svojih načela i da zanemaruju svoje vrednosti, zbog zarade. Novac nije jedina satisfakcija i kada je posao u pitanju, potrebno je da se osećaš dobro, da osećaš da ono što radiš ima svrhu, da si koristan član društva i da svojim radom doprinosiš opštem smislu, a ne obesmišljavanju života. Uopšte nije važno koji je to posao, važno je samo da se zbog njega dobro osećaš. Rešenje je u tome da radiš ono što voliš – a možda si zaboravio i zanemario sve svoje talente, radeći za platu i gledajući da sa što manje truda i zalaganja odradiš posao. Na ovaj način ti potvrđuješ sebi da si spreman da u životu pristaneš na manje od onog što želiš i zaslužuješ, a to te još više udaljava od tvoje suštine, od bića i od prirodnih talenata.

posao Da bi bio srećan treba da radiš ono što voliš

U startu pogrešno postavljamo ciljeve – želimo da imamo, a ne da se ostvarimo. Vaspitani smo da tražimo sigurnost i blagostanje i orijentisani prema poslovima koji obezbeđuju društveni status. One koji rade “bedne” poslove, malo zarađuju, ne napreduju na hijerarhijskoj lestvici, ne postaju šefovi, direktori, suvlasnici i vlasnici, društvo proglašava za neuspešne, luzere koji su izgubili životnu borbu, ne trudeći se da se pozabavi time kako se oni osećaju i da li su zadovoljni svojim izborima, ili su se zaglavili u nečemu što nisu želeli. Jer to se dešava svima – i radnicima na gradilištu i profesorima na fakultetima i prodavačicama i vlasnicima fabrika… Bez obzira čime se bavio, svako može da se oseća ostvareno i angažovano u svom poslu, ili zaglavljeno i izgubljeno. A svaki posao se može raditi na kreativan način, samo što mi to zaboravljamo i ne pokušavamo da osmislimo i zavolimo posao koji već radimo, nego pokušavamo da se od njega distanciramo i da ga sa visine preziremo. Ali to ne može da uspe, jer dodatno iscrpljuje stvaranjem unutrašnjih konflikata, a pošto veliki (možda najveći) deo vremena u danu provodimo na poslu, veoma je važno kakvom smo energijom i osećanjima prožeti na tom poslu, jer to se reflektuje ne samo na ostatak dana, već i na sve ostale segmente života.

Smisao koji pronalazimo u poslu je usmeravanje životne energije tako da izrazimo svoju kreativnost i autentičnost, da se otvorimo prema dostignućima, da učimo i napredujemo. Ali ako ne pronalazimo uživanje u onome što radimo, onda nam nedostaje smisao, a nedostaje nam i samopoštovanje. Kako to da promenimo? Tako što ćemo probuditi svoje prirodne talente, koje smo zapostavili, verujući da to ne može da bude pravi posao.

Wannabe TV

Editors choice