Raditi posao koji voliš i koji te ispunjava, mnogo se razlikuje od toga kad radiš zato što nešto mora da se radi, a čak i ako te posao ne angažuje naročito, ne mora da ti uništava životnu radost. Ispunjenje možeš da pronađeš u korektnom i uspešno obavljenom poslu, u saznanju da si dao svoj doprinos i bio koristan i u materijalnoj satisfakciji. Ali, izgleda da je danas jednako retko i jedno i drugo – i ljubav prema onome što radiš i ispunjenost osećanjem svrsishodnosti na poslu. Toliko smo obuzeti zahtevima egzistencije, da zaboravljamo da uvek imamo izbor i bavimo se po inerciji poslom koji nas ubija, verujući da treba da budemo zadovoljni što uopšte imamo posao – a nismo. Ovo su definitivno pokazatelji da ti posao oduzima životnu radost i energiju, koju bi mogao da upotrebiš da pronađeš posao kojim ćeš biti zadovoljniji, ili da pronađeš sebe u poslu koji obavljaš.
Zvuk alarma je nešto što najviše mrziš da čuješ
Buđenje ti je najgori deo dana, kad iz zaborava sna treba da uroniš u omraženu svakodnevicu, i kad svakog jutra imaš onaj osećaj “da li da ustanem ili da odustanem” jer nemaš ni malo volje da započneš još jedan radni dan. Kad voliš svoj posao, onda lako ustaješ, čak i kad se nisi naspavao, i ne osećaš psihički umor još pre početka radnog dana. Preterano je reći da oni koji vole ono što rade nikada nisu umorni i uvek su puni elana, ali ako znaš da ćeš tokom radnog dana biti obuzet rešavanjem zadataka u kojima si dobar, da će te posao svakako poneti i da ćeš prevazići posledice nenaspavanosti i lošeg raspoloženja, jer će te posao angažovati i ispuniti, ne osećaš se tako loše što moraš da ustaneš, čak ni kada imaš manjak energije, ili prolaziš kroz loš zdravstveni ili emotivni period.
Ukoliko je za tebe alarm za buđenje zvuk iz pakla, nagoveštaj još jednog mučnog dana koji treba nekako pregurati i svaki dan započinješ sa nezadovoljstvom i otporom, krajnje je vreme da se spasavaš. Ne treba da radiš ono što ti oduziima svu životnu radost, jer imaš samo jedan život i trebalo bi da izvučeš iz njega najbolje što možeš, a ne da se prepustiš ubeđenju da nemaš kud – to vodi u depresiju i utiče na kvalitet svih oblasti tvog života.
