Zanimljive činjenice koje treba da znate o Tomu Hardyju

10 glumica u koje smo bili zaljubljeni 90-ih

Ivan Divan: “Ne bih odvajao svoju čovečnost od umetnosti”

Postavljanje granica – znak zrelosti i stabilnosti

Kako da bolje podnesete odbijanje

Iritantne stvari koje vam sigurno neće nedostajati – jer ste singl

Ovo je hrana od koje će vam mamurluk biti “kao rukom odnesen”

Ovo su najplaćeniji sportisti u 2021. godini, a evo koliko oni zarađuju

Hrvatska kompanija Rimac postaje većinski vlasnik Bugattija

Stvari koje rade pravi džentlmeni

Ovo je hrana koju bi trebalo da izbegavate nakon što napunite trideset

Vodič kroz emotivni nered – za početnike

Kako da doneseš odluke koje menjaju život

Nisu svi treninzi isti, a ovo je pet vrsta treninga koje možete isprobati

Šta misliš da devojka očekuje od tebe – a šta je njoj zapravo bitno

Karijera i biznis

Kako da kontrolišeš nivo stresa na poslu

1/2

Postoji bezbroj izvora stresa na poslu, koje ne možete da izbegnete, a mogu da budu rezultat različitih stvari i situacija. Od jednostavnih izazova, kao što je računar koji otkazuje, ili štampač koji gužva papir, do nagomilavanja posla i jurenja rokova – sve je to izvor stresa i nervoze. Najveći stres na poslu ipak dolazi zbog pritiska rokova, kao što su brojna istraživanja pokazala. Šefovi i menadžeri postavljaju velike zahteve i očekivanja, a tu je i strah od posledica neispunjavanja tih zahteva, odnosno, gubitka posla. Svi jure da se dokažu i izlažu se dvostrukom stresu – i zbog preopterećenosti poslom i zbog strepnje od neizvesne budućnosti. Pored ispunjavanja rokova, svakodnevni stresori su osećaj da ste u gužvi, da nemate vremena za sebe, kao i međuljudski odnosi i kućni i porodični problemi.

Kombinacija okidača stresa na kraju može da dovede do manje produktivnosti, poremećaja koncentracije i efikasnosti – upravo do onog izostanka očekivanih rezultata, od koga strahujete.

Stres na radnom mestu varira od blage nervoze do teškog stresa, u zavisnosti od okolnosti. Težak stres sadrži elemente osećanja podcenjenosti, preopterećenosti poslom, nedostatkom upravljanja sopstvenim vremenom, osećaj da ste žrtva okolnosti i neprijateljskog okruženja i da ste iskorišćeni. Dodatni elementi teškog stresa su kad se pred vas postavljaju zahtevi i zadaci za koje nemate potrebne veštine i iskustvo, pa se u samom suočavanju sa takvim zahtevima osećate neuspešno i neadekvatno.

Svakodnevni stres uzima danak u fizičkom zdravlju i mentalnoj stabilnosti. Vremenom možete razviti simptome bolesti, srčane smetnje i nervozu stomaka i (ili) glavobolje, anksioznost, nesanicu i gubitak fokusa, kao odgovor vašeg organizma i uma na izloženost stresu.

Evo nekih strategija za kontrolu stresa.

Prepoznajte izvor stresa

Pre svega, potrebno je da jasno definišete izvor najtežeg stresa – da li su to odnosi sa šefom ili nekim saradnikom, nedostatak slobodnog vremena, ili pritisak da se preobilje posla završi u prekratkom roku. Identifikujte okidače stresa, da biste mogli efikasnije da sagledate svoju poziciju i pregovarate o uslovima rada i obimu posla, kao i da se bolje organizujete i upravljate svojim vremenom.

Iskoristite sve vreme svog odmora

Nemojte “prodavati” slobodne dane, ostajati prekovremeno na poslu, ili nositi posao kod kuće i raditi vikendom, pregorećete. Radite u okviru radnog vremena i postavite jasne granice u odnosu na svoje slobodno vreme. Možda ćete morati da pregovarate sa poslodavcem o tome, ali ako se spremate da potpišete neki poslovni ugovor, zahtevajte da se unesu stavke o neprikosnovenosti slobodnog vremena, odnosno, o određenom broju radnih sati. U zapadnjačkom poslovnom sistemu nadređeni se mršte kad hoćete da koristite odmor koji vam pripada i svi se prosto “hvale” time kako godinama nisu koristili bolovanje, niti otišli na odmor. To nije normalno i uništava samu suštinu zadovoljstva životom. Vi radite da biste omogućili sebi privatan i komotan život, a ne živite da biste radili.

Wannabe TV

Editors choice