Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Jednostavna pravila za uspešan život

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Čemu ti služi meditacija

Savladaj 10 veština rešavanja problema

Taktike za izbegavanje “sagorevanja” na poslu

Zašto je britanski stil zakon u muškoj modi

Greške koje muškarci prave u nezi kose (i kako da ih ispraviš)

Zašto treba da radiš 100 čučnjeva dnevno

Sudar sa stereotipom: Šta vam žene rade i kad im je stalo do vas?

Savremena pravila flertovanja za kul tipove

Kako da kontrolišeš nivo stresa na poslu

Kako da kontrolišeš nivo stresa na poslu

1/2

Postoji bezbroj izvora stresa na poslu, koje ne možete da izbegnete, a mogu da budu rezultat različitih stvari i situacija. Od jednostavnih izazova, kao što je računar koji otkazuje, ili štampač koji gužva papir, do nagomilavanja posla i jurenja rokova – sve je to izvor stresa i nervoze. Najveći stres na poslu ipak dolazi zbog pritiska rokova, kao što su brojna istraživanja pokazala. Šefovi i menadžeri postavljaju velike zahteve i očekivanja, a tu je i strah od posledica neispunjavanja tih zahteva, odnosno, gubitka posla. Svi jure da se dokažu i izlažu se dvostrukom stresu – i zbog preopterećenosti poslom i zbog strepnje od neizvesne budućnosti. Pored ispunjavanja rokova, svakodnevni stresori su osećaj da ste u gužvi, da nemate vremena za sebe, kao i međuljudski odnosi i kućni i porodični problemi.

Kombinacija okidača stresa na kraju može da dovede do manje produktivnosti, poremećaja koncentracije i efikasnosti – upravo do onog izostanka očekivanih rezultata, od koga strahujete.

Stres na radnom mestu varira od blage nervoze do teškog stresa, u zavisnosti od okolnosti. Težak stres sadrži elemente osećanja podcenjenosti, preopterećenosti poslom, nedostatkom upravljanja sopstvenim vremenom, osećaj da ste žrtva okolnosti i neprijateljskog okruženja i da ste iskorišćeni. Dodatni elementi teškog stresa su kad se pred vas postavljaju zahtevi i zadaci za koje nemate potrebne veštine i iskustvo, pa se u samom suočavanju sa takvim zahtevima osećate neuspešno i neadekvatno.

Svakodnevni stres uzima danak u fizičkom zdravlju i mentalnoj stabilnosti. Vremenom možete razviti simptome bolesti, srčane smetnje i nervozu stomaka i (ili) glavobolje, anksioznost, nesanicu i gubitak fokusa, kao odgovor vašeg organizma i uma na izloženost stresu.

Evo nekih strategija za kontrolu stresa.

Prepoznajte izvor stresa

Pre svega, potrebno je da jasno definišete izvor najtežeg stresa – da li su to odnosi sa šefom ili nekim saradnikom, nedostatak slobodnog vremena, ili pritisak da se preobilje posla završi u prekratkom roku. Identifikujte okidače stresa, da biste mogli efikasnije da sagledate svoju poziciju i pregovarate o uslovima rada i obimu posla, kao i da se bolje organizujete i upravljate svojim vremenom.

Iskoristite sve vreme svog odmora

Nemojte “prodavati” slobodne dane, ostajati prekovremeno na poslu, ili nositi posao kod kuće i raditi vikendom, pregorećete. Radite u okviru radnog vremena i postavite jasne granice u odnosu na svoje slobodno vreme. Možda ćete morati da pregovarate sa poslodavcem o tome, ali ako se spremate da potpišete neki poslovni ugovor, zahtevajte da se unesu stavke o neprikosnovenosti slobodnog vremena, odnosno, o određenom broju radnih sati. U zapadnjačkom poslovnom sistemu nadređeni se mršte kad hoćete da koristite odmor koji vam pripada i svi se prosto “hvale” time kako godinama nisu koristili bolovanje, niti otišli na odmor. To nije normalno i uništava samu suštinu zadovoljstva životom. Vi radite da biste omogućili sebi privatan i komotan život, a ne živite da biste radili.

Wannabe TV

Editors choice