Kako da zadržiš fokus kad se načisto smoriš na putu ka svojim ciljevima

Ponekad će biti lako i ići kao podmazano. Ponekad će se prilike za dostizanje višeg nivoa i pravljenje većeg koraka ka ostvarenju ciljeva ukazivati baš onda kad te sve živo pritisne sa svih strana, kad si pod stresom i kad više ne znaš šta te snalazi svakog trenutka – kao da se pocepala kosmička vreća darova i iskušenja i sve se odjednom sručilo na tebe.

I opet, odgovor je u mentalnoj stabilnosti i profesionalnosti. Između ostalog, ta stabilnost se dostiže tako što ne odustaneš, nego savladaš sve svoje otpore, lenjosti, inercije, malodušnosti, gorčine, sumnje, strahove – odbaciš sve izgovore koje možeš da pronađeš za ono što ti se ne radi – i jednostavno nastaviš. Nikakav, umoran, prazan, rasejan, smoren – zašto bi to stanje uzimao za ozbiljno, zašto bi se identifikovao sa njim, kad možeš da se posvetiš poslu i da se identifikuješ sa aktivnošću i produktivnošću.

Naravno, ne govorim o gaženju sebe, o iscrpljivanju onda kad ti je potrebno da napuniš baterije, da odeš na odmor, da se osvežiš i osnažiš, da se rasteretiš i obnoviš svoju mentalnu snagu. Govorim o neodustajanju onda kad je teško zato što ti je više preko glave da budeš istrajan, kad poželiš da izađeš iz rutine, kad se ništa ne pokreće, kad ne osećaš poriv, kad ti srce ne govori ništa, kad ne vidiš ni jedan razlog da nastaviš, osim odgovornosti za ono što radiš.

Mentalna stabilnost, profesionalizam, istrajnost, disciplina. Svi najbolji i najuspešniji to znaju. Ne zato što su bolji od tebe, nego zato što u periodima kad su se osećali kao ti sada, nisu odustali.