Da li spadate u one tipove koji su uvek u pravu, jer je to u tom trenutku najvažnije na svetu? Važnije od kompromisa, ili od činjenice da možda potpuno grešite, iako ste ubeđeni da ste u pravu? Da li ste spremni da priznate da niste u pravu, da promenite mišljenje i zauzmete drugačiji stav, a da pri tom ne osećate kao da vam je oduzeta muškost?
Oni koju su navikli da budu u pravu, tojest, da se njihovo pravo i njihovo mišljenje poštuje i da stalno donose odluke koje utiču na sve oko njih i da zato moraju da budu u pravu – poznaju svu težinu svoje ispravnosti. Jer neke odluke se pokažu loše, neka rešenja se okrenu protiv njih, a neka povrede i uvrede one za koje su odgovorni.
Kako da znate da ste u pravu? I još teže, kako da znate kad niste u pravu i da prihvatite nečije razumne sugestije? Navika nošenja odgovornosti ume da učvrsti tvrdoglavost i nepopustljivost, da utera strah u kosti manje odgovornima i odlučnima – a to daje prilično opojan osećaj moći.
Biti u pravu, dakle, znači imati moć.
