Strane kompanije došle su u Srbiju. Startapi niču. Uspešni, čak! Deluje neverovatno da u našoj zemlji uništene privrede, zapravo postoje uspešne kompanije. Posebno u sektoru usluga i industrije vezane za računare i tehnologiju. Firme zasnovane na znanju i stručnosti zaposlenih. Mnogo se radi, ali dobro i zarađuje.
Ipak, duh državnog posla još nije zamro. Neki novi klinci (ovi što sada upisuju ili završavaju u roku) željni su rada i svesni da ih jedino znanje može izvući iz bede u kojoj čame njihovi drugari iz kraja. Ali generacijama koje danas gaze ka tridesetoj i onim starijima oči još zacakle kad čuju da je neko dobio lak posao na kome ništa ne radi, a prima (dobru) platu.
Deluje bajkovito, zar ne? Firma koja brižno neguje zaposlene, vodi ih na odmor (zove se team building, ali u stvari je velika ekskurzija), organizuje zabave, deli bonuse, omogućava odmor na poslu, razne sitne udobnosti. Obaveze zaposlenih srozane su. Nema dress codea, nema radnog vremena, često nema ni šefova.
Za većinu radne snage koja spada u inteligenciju, kultura nerada je i dalje veoma živa, a kompanije su taoci mnoštva zaposlenih koji grabe prava, a ne priznaju obaveze.
Posao je mesto na kom provodimo veći deo života. Bar trećinu (ako se držimo one stare, osam sati rada, osam sati sna, osam sati kulturnog uzdizanja)! Nekad nije loše imati posao koji vas ostavlja na miru. Koji omogućava da se vratite kući deci ili bolesnom roditelju. Ali posao koji ne izaziva, posao koji ne omogućava negovanje radnih navika ili naprosto radno mesto na kome niste okruženi ljudima koji vas nadahnjuju da napredujete, ubrzo postaje zatvor.
Zato sledeći put kad se nađete u firmi u kojoj se sistematski zabušava, razmislite o tome šta će to značiti za vaš profesionalni napredak…
Ranko Trifković
