Boraveći u zoni komfora, mi pristajemo na ugodnost ropstva. Odbacujemo sopstvenu snagu, ne vidimo sebe među uspešnim ljudima, prihvatamo okove i nosimo ih ne osećajući njihovu težinu. Ako se u nama nešto buni i ako znamo da moramo da iskoračimo iz svojih navika i svoje udobnosti u kojoj se osećamo bezbedno, ma koliko nam život bio skučen, tada smo u stanju da napravimo korak ka slobodi – da posegnemo za sticanjem znanja i veština koje su nam potrebne.
Razum je nivo na kome shvatamo da sve zavisi od nas. Jasno nam je šta treba da promenimo i da to nije lako, ali je neophodno, da bismo izašli na svetlost, koju vidimo na kraju tunela. Znamo da možemo. Ipak, okolnosti i dalje ostaju iste, jer razum nije dovoljan da nas izvede na put slobode. Potrebno je da se povežemo sa osećanjima i da pronađemo u sebi strastvenu želju za postizanjem svog cilja. Kad imamo goruću želju, onda ćemo pronaći i snagu da se suočimo sa strahom od promene.
