Radim za platu
“Takav je posao, ni ja ga ne volim” čuvena replika Bilija Pitona (Zoran Radmilović) iz Maratonaca, česta je pošalica među onima koji rade za platu. Mislite – tja, šta me briga, radio ne radio, svira mi radio, mrzim ovaj posao, a kad nađem bolji, trudiću se više (iako ne znam koji bi to bolji posao bio, koji mogu da radim). E vidite, neki ljudi rade posao koji vole, a zavoleli su ga tako što su se bacili na posao, bez zabušavanja. Nema šanse da ne volite nešto u šta ozbiljno ulažete trud i umeće. Ne morate voleti posao, ali svoj doprinos, osećaj postignuća i ispunjenosti – to je ono što volite u poslu. Promena stava bi bila da radite zato što ste dobri u tome što radite i što imate priliku da date svoj doprinos. A rezultati privlače nagradu.
Strah od neuspeha
I šta ako ne uspem? Evo ja ću da probam, ali ne znam šta ću ako ne uspem. I onda probate i propadnete. Doživite neuspeh. Smak sveta, katastrofa. Ne znate šta ćete. Umirujete sebe nadom da će se nekako sve samo srediti. Prvo, svojim stavom ste prizvali neuspeh. Počeli ste malodušno i šta ste očekivali? Neko ko ne razmišlja o neuspehu, nego radi kako misli da je najbolje, kad doživi neuspeh, ne gubi glavu, nego regrutuje sve svoje snage u službi rešavanja problema i pronalaska izlaska iz situacije. Nikad se ništa ne reši samo od sebe. Samo se naviknete na gore stanje.
