Radnik budućnosti biće slobodno i kreativno misleće biće, sposoban da sam donosi odluke, da radi u vreme koje njemu odgovara, nevezan za kancelariju, bez straha od nadređenih. Zvuči kao san, međutim, kada bi se sutra ostvario, koliko nas bi bilo u stanju izađe iz sadašnjih okvira i da ispuni ove zahteve?
Za razliku od radnika u sadašnosti, koji provodi na poslu osam i više sati, vezan za kancelariju, hijerarhiju i radno vreme i koji van radnog vremena nema nikakve obaveze prema firmi i prema poslu, koji se ne oseća kao deo sistema i koji razvija inerciju i otpor, baš zbog tog sistema, koji ne uzima u obzir individualne sposobnosti i sklonosti, radnik budućnosti ima fleksibilno radno vreme i posao može da obavlja bilo gde, pošto je opremljen svom tehnologijom koja mu to omogućava, samostalan je u odlučivanju, ali zato ima punu odgovornost. On predstavlja svoju firmu svuda i na svakom mestu, jer se oseća kao vitalan deo sistema, koji mu izlazi u susret i koji je veoma zainteresovan da on održi svoju vitalnost i delotvornost.
U zatvorenim sistemima informacija je sredstvo trgovine – ona se čuva i krije, jer ko ima prave informacije, ima moć. U otvorenim sistemima budućnost, informacije se neće kriti, već deliti, a svaki radni čovek će biti dužan da se usavršava, da unapređuje svoja znanja i veštine, kao i da obučava druge i prenosi im sva svoja saznanja.
