Osobe koje imaju teškoće sa snom posle noćnih smena trebalo bi da se okrenu alternativnim metodama relaksacije, kaže nemački psiholog Hilkraut Paridon.
“Bilo da se radi o čitanju novina, šolji ili tuširanju, svako mora za sebe da pronađe šta mu odgovara”, kaže Paridon i dodaje da su mirna okolina i zamračena prostorija važni za dobar dnevni san.
“Rad u smenama nikada nije zdrav, naša tela nisu stvorena za rad noću”, kaže ona, a negativne posledice su i psihičke, i telesne i socijalne.
Neki ljudi nose se s noćnim radom lakše nego drugi, ali niko ne bi smeo da radi noću duži period, jer telesni ritmovi slede ritam od 24 sata, a hormon spavanja uglavnom se ispušta noću, pa se tako remeti dnevni ritam.
“Mnogi ljudi koji rade noću pate od poremećaja spavanja, ne mogu da zaspu posle smene ili ne mogu duže da spavaju tokom dana”, rekla je Paridon, dodajući da se mnogi poremećaji, poput bolesti krvnih sudova i smetnje s probavom mogu povezati s noćnim radom.
Radnici u smenama generalno jedu nezdravije, puše i manje vežbaju od ljudi koji rade tokom dana.
Prema rečima Paridonove, loši efekti noćnog rada su i socijalne prirode, jer takav rad utiče na socijalne kontakte i u krajnjem slučaju može odvesti do društvene izolacije.
Radnici u smenama bi zato trebalo redovno u svoj raspored da uvedu i viđanje s porodicom i prijateljima, ali to ni u kom slučaju ne znači da treba raznim zadacima da ispune dan u vreme kada bi trebalo da odmaraju.
“To nije samo prenaporno, već se i rizici od nesreća veoma povećavaju”, istakla je Paridon.
Mladen Mitrić
