Znati šta je ono što hoćeš, velika je magija, a još veća praksa. Ne uspeva svako da probudi svoje potencijale i produbi svoje kapacitete, a ono što nas sprečava da to učinimo, jesu razlozi osrednjosti na koje pristajemo obeshrabreni i uplašeni, verujući da nije za nas ono što nam izgleda suviše daleko i nedostižno. Pristajemo na osrednje živote u osrednjim uslovima, baveći se osrednjim poslovima, držeći se osrednjih vrednosti, bezvoljno čuvajući ono što imamo, bez rizika i izazova.
Strah od neuspeha
Drugo lice straha od neuspeha je strah od uspeha. Šta ćemo ako omanemo? A šta ćemo ako nam uspe? Da li smo dorasli tom izazovu? Bolje da ne rizikujemo da izgubimo i ovo što imamo – a to svakako gubimo, ako postignemo nešto bolje. Podizanje sopstvenih standarda, postavljanje viših ciljeva, to je rudarski posao, udarnički. A možda ne iskopamo ništa, osim velikih rupa, koje posle treba nečim da ispunimo. Nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja hrani se strahom od neuspeha (i uspeha), linija manjeg otpora ne vodi nas nikuda, ali je dobra barikada oko našeg uskog kruga interesovanja i nastojanja da nešto postignemo. Možemo da hodamo okolo i da osećamo da smo nešto učinili, samo zato što smo se umorili idući u krug.
