Radna etika se može suziti na činjenicu da je najvažnije završiti posao, ispoštovati rokove, dobiti rezultate. Ali, male zloupotrebe nikome nisu strane – ovo su neke uobičajene, koje bi ipak trebalo da izbegavate, ili da barem budete svesni da one rastežu pojam radne etike do pucanja.
Bele laži
Niste primili mail, ili ste imali problema sa intenetom, ili neka druga sitna laž, može da prođe i da vam u datom trenutku pomogne da se izvučete iz neprijatnosti. Ukoliko se potrudite da nadoknadite propust, svakako ćete se provući, iako je nadređenima jasno da ste bili nemarni i da ste slagali. Ali, ako vam se ovakvi propusti ponavljaju, možete izgraditi loš imidž i postati poznati kao nepouzdani i neodgovorni. A to ima dalekosežne posledice.
“Pozajmljivanje” kancelarijskog materijala
Ako uzmete pakovanje papira za štampanje i odnesete ga kući, jer toga na poslu ima u velikim količinama i niko neće primetiti, nemojte se zavaravati – to je krađa. Bilo šta što spada u kancelarijski pribor, sredstva i materijal, što smatrate da možete “pozajmiti” jer na poslu nikome neće nedostajati, ili će jednostavno nabaviti novo, jednostavno nije vaše. A sve što uzmete bez dozvole, ukrali ste. Ništa strašno, naravno, nećete ići u zatvor zbog rezervnog miša koji nikome nije bio potreban, ili pakovanja hemijskih olovaka. Ali, kako ćete se osećati i kako će vas drugi posmatrati, ako vas u tome uhvate? Bićete označeni kao sitan lopov, a etikete znaju ne samo da se zalepe, nego i da se utisnu.
Nepriznavanje greške ili još gore – svaljivanje krivice na nekog drugog
Jedna od zapovesti radne etike kaže da kada nešto pogrešite, sami prijavite grešku. Ako je niste primetili, već su vam drugi na to ukazali, prihvatite odgovornost i gledajte da učinite sve što možete, da biste grešku ispravili. Iznenađujuće veliki broj ljudi, spreman je da krivicu svali na kolegu, prećutkivanjem sopstvene odgovornosti za neki propust, ili otvorenim laganjem. To je nekolegijalno, nekulturno i vrlo ružno. Čak i ako vaša greška ne može da se dokaže, nemojte misliti da kolege ne znaju da je to vaša odgovornost. U jednom kolektivu pre ili kasnije pokažu se svačije vrline i mane, pa svi znaju ko je odgovoran, a ko beži od odgovornosti, ko je vredan, a ko sklon zabušavanju, ko je pouzdan, a ko nepouzdan i – ko laže i prikriva svoje greške i propuste, prebacujući ih drugima. Vrlo lako možete postati omraženi član kolektiva, a da toga uopšte niste svesni.
