Oduvek ste imali neki svoj svet – crtali ste, imali vešte prste, oko da uočite pojedinosti i povezanosti koje drugi ne vide, umeli ste da opišete nešto svojim rečima… Sopstveno viđenje sveta i način da to viđenje izrazite kroz neku tvorevinu trebalo bi da bude dar kretivnosti, ali vrlo često je krst koji vučete celog života na svojim leđima, jer biti kreativan nije dovoljno, a biti shaćen ozbiljno i dobiti podršku od najbližih je još teže nego povezati kreativnost i disciplinu.
Odrasli ste sa tim pritiskom – lepo je to što radiš, ali od toga se ne živi. U vas je usađen strah da ćete biti siromašni umetnik, bez statusa i integriteta, pa ste prihvatili da to nešto što morate da izrazite sprovodite kao hobi, a da se „za život“ bavite ozbiljnijim stvarima, koje obezbeđuju sigurnost. Poruke okoline vas nagone da izjednačite kreativnost sa neozbiljnošću i da težite ozbiljnim vrednostima. Da držite u ruci onog vrapca iz poslovice, umesto da posmatrate goluba na grani i naslikate ga, ili napišete pesmu ili priču o njemu.
