Pokušaj da po svaku cenu izbegneš sukob – vodi u sukob
Potiskivanje osećanja dovodi do pucanja, na ovaj ili onaj način. Ako ne želiš da pokušaš da vodiš principijelnu i argumentovanu raspravu na miran način – jer te šef plaši i ne veruješ da bi uspeo da ostaneš miran, ili imaš loša iskustva i znaš da takva rasprava vrlo lako može da postane veoma necivilizovana – trudićeš se da se skloniš, a kad ne možeš da se skloniš, da istrpiš grmljavinu. I tako stalno, i to traje. Besniš u sebi, žališ se, pokušavaš nekako da kanališeš osećanja, ili ih samo uporno potiskuješ – naboj dovodi do eksplozije ili implozije. U prvom slučaju, pući će ti film na neku sitnicu i dići ćeš glas ili napraviti lom u afektu, ili ćeš pucati lagano u sebi i natovariti neki čir na želucu, visok pritisak, ili neku drugu psihosomatiku. Bežati od sukoba je destruktivno, konstruktivno je suočiti se, ostati pribran i držati se činjenica – ne primati se na ono što druga strana unosi u konfrontaciju.
Čini ti se da svi sumnjaju u tvoje kompetencije
Ne umeš da se nametneš, povlačiš se i trudiš se da radiš svoj posao bez mnogo komunikacije i dodira sa drugima. Dok ti pokušavaš da se ogradiš od okruženja kojim vladaju energije ambicije, intrige, straha i dodvoravanja, drugi se nameću i potiskuju te. I više niko ne zna koliko si ti stvarno umešan na svom poslu, jer većini odgovara da nisi, odnosno, da su oni bolji od tebe, makar u šefovim očima.
