Previše govoriš
Kad nešto izlažeš na sastanku ili podnosiš izveštaj, budi jezgrovit i sažet, daj samo suštinu, iako si sve super smislio i baš uživaš da slušaš sebe kako govoriš. Ako si preopširan, koliko god da si zanimljiv, ljudi će gledati na sat i pašće im na pamet da si narcis i da imaš performans u kome oni nisu važni, osim kao publika. Sve što imaš da kažeš – skrati. Bolje je razviti diskusiju, pa na taj način širiti temu, nego držati banku i dozvoljavati ljudima da se smaraju i da im svašta pada na pamet – o tebi.
Multitasking
Čovek ne može stvarno da radi istovremeno više stvari, naročito na poslu – kad proveravaš poštu, moraš da prestaneš na trenutak da radiš ono drugo. Možda je tebi potrebno da imaš takvu dinamiku, ali to odaje utisak da si nervozan i dekoncentrisan, osim ako ti nije posao da svakog časa proveravaš poštu. Razgovori sa kolegama u kancelariji takođe remete koncentraciju, ako ne tvoju, možda njihovu. Radna atmosfera može da bude nonšalantna, ali ne u svakom poslu. Nemoj unositi vidnu nonšalanciju, tamo gde se ceni redosled, disciplina i mir, a ne individualni pristup.
Ignorisanje održavanja reda u kuhinji (sobi za pauzu)
Ne možeš samo da ostaviš šolju od kafe ili bilo koju posudu koju si koristio. Ko će to da opere? Ako ne postoji spremačica (a i ako je ima, pranje sudova verovatno nije njen posao) na koga računaš? Na neku koleginicu koja mrzi nered i nije joj teško da sve časkom plakne i poređa? Svako ima dovoljno posla i bez tvoje nemarnosti. Sredi za sobom. U kuhinji, toaletu, za svojim radnim stolom. Veruj, svako ko uđe u prostoriju koju si koristio i u njoj ostavio tragove, tačno zna da si to ti i u sebi te prezire, a možda se i gadi. Ne treba ti da izazivaš takva osećanja svojih kolega i saradnika.
