Savremena psihologija sklona je da posmatra intuiciju kao vrhunski oblik inteligencije – oruđe za uspeh i napredak, koje treba osvestiti, upotrebljavati i razvijati. Intuicija se objašnjava kao instinkt, osećaj koji te upozorava da nisi na pravom putu i koji te vodi ka pozitivnim ishodima, a istraživanja su pokazala da najuspešniji ljudi pomno prate svoj unutrašnji glas, ali istovremeno, mnogo rade, stalno istražuju i uče i veoma su radoznali.
Intuicija nije dar odabranima, ona je dar ljudskosti – svako ima intuiciju, kao što i svako ima inteligenciju – u ovom ili onom stepenu, prodorniju i delotvorniju u nekim situacijama, a manje delotvornu u nekim drugim. Ne postoji niko ko nema osećaj, ali mnogi se ne usuđuju da ga prate i oslanjaju se na proračune, informacije, savete drugih koji su već prošli kroz slične situacije, na utvrđene norme i forme. Ređi su oni hrabri i samopouzdani, koji su spremni da slušaju svoj unutrašnji glas, da prate svoj osećaj u stomaku, čak i kad im govori potpuno suprotno od svega na šta sve ostalo i svi ostali ukazuju.
