Prosečan čovek se boji razočaranja, bogataš voli izazove
Prosečan čovek je kalkulant, dok je bogataš spreman na rizik. Dok prosečan izračuna šta bi mu bilo pametnije, vodeći se strahom da ne izgubi to malo što ima, bogataš odgovara na rizik. Njegova strast prema poslu jednaka je njegovoj hrabrosti – bogati ponekad sve stave na kocku i izgube, ali oni se ne zadržavaju u zoni siromaštva i proseka. Prosto krenu ispočetka i opet se obogate.
Prosečni čekaju da se nešto desi, bogati su uvek u akciji
Prosečan čovek veruje da ga okolnosti sputavaju i čeka da se nešto promeni, da se nešto desi, da se okolnosti promene. Bogati veruju da čovek itekako utiče na okolnosti i da sam stvara svoje prilike.
Sreća prosečnih je obično u starim dobrim vremenima, bogati gledaju u budućnost
Mentalitet bogatih nije nostalgičan. Njima će sutra uvek biti bolje nego juče, a i danas im je odlično. Prosečan čovek oseća da su dobra stara vremena bila sve u čemu je najviše uživao i da u budućnosti nema ničega ni izdaleka tako dobrog.
Prosečan čovek veruje u obrazovanje, dok bogati veruju u znanje
Bogati znaju da obrazovanje i znanje nisu nužno povezani i nastoje da steknu znanja koja su im potrebna na sve načine – akademsko obrazovanje prosto nije dovoljno i ne zadovoljava njihova interesovanja. Prosečni veruju da je diploma vrhunac obrazovanja.
