Verovatno znaš da ne bi trebalo da upoređuješ svoj poslovni uspeh sa uspehom svojih prijatelja, poznanika, kolega i svih ostalih, jer samostalne i samouverene osobe to ne rade. Ali većina ljudi nije toliko sigurna u sebe i svoje mesto uglavnom određuje u odnosu na druge, pa barem u nekoj meri upoređuje svoja primanja, poslovne obaveze i postignuća sa onim što drugi uspevaju i postižu.
Ponekad zbog toga osećate nadmoć – kad uporedite sebe sa nekim ko nema ni posao, ni ambicije, ni ciljeve ni postignuća, vidite sebe kao uspešnu osobu. A ponekad zavidite drugima na uspehu i osećate se nekompetentno, ili uskraćeno, kao da nikada niste ni imali pravu priliku, ili vam je neko preoteo mesto koje ste vi želeli da zauzmete.
U tom upoređivanju nerealno ocenjujemo sebe, percepcija nam je pogrešna – a veliki udeo u održavanju te pogrešne percepcije u savremenom načinu života imaju i društvene mreže. Ljudi se hvale svojim uspesima u privatnom i poslovnom životu, odnosno, objavljuju statuse i fotografije svojih sjajnih i uspešnih momenata, a nama se čini da svi imaju bolji život nego mi. Zaboravljamo da je to samo slika i da ne znamo šta stvarno stoji iza toga i kakav motiv neko ima da se tako “reklamira”. Možda to ljudi rade da bi se osećali uspešnije i bolje nego što se inače osećaju, jer se i sami upoređuju sa drugima i u odnosu na one koje percepiraju kao uspešnije i srećnije, osećaju se manje vredno i nedovoljno uspešno.
Svoj uspeh možeš da meriš jedino u poređenju sa svojom prethodnom situacijom. Ako si pio antidepresive, pa si prestao i osećaš se stabilnije i funkcionalnije – to je veliki uspeh. Ne možeš da se upoređuješ sa nekim ko nikada nije iskusio duševne tegobe te vrste. Ako si se zaposlio i imaš minimalnu platu – to je uspeh u odnosu na period kada nisi imao ni posao, ni bilo kakva primanja. Nerealno je upoređivati se sa nekim ko već godinama gradi karijeru i zarađuje ozbiljan novac. Ako svi oko tebe dobijaju unapređenja, menjaju poslove, odlaze u inostranstvo, stvaraju porodice – a ti još uvek pokušavaš da se izboriš sa poslednja tri ispita i živiš kao student, dok su svi tvoji prijatelji već samostalni i odgovorni ljudi, možda to nije ono čemu težiš i možda uopšte i ne želiš da postigneš isto što i oni. A možda ti samo ide sporije i treba ti još vremena da nađeš sebe.
