Ukoliko pokušavaš da se orijentišeš upoređujući se sa drugima, izgubićeš orijentaciju – ima nebrojeno mnogo onih sa kojima možeš da se upoređuješ i ima mnogo onih koji su veoma uspešni, imućni, poznati, koji žive životom i imaju standard koji ti priželjkuješ. Takođe, uvek ima onih koji naizgled lako postižu ono oko čega se ti već dugo trudiš.
Ponekad je upoređivanje sa drugima podsticajno – dobro je imati menotra, nekoga koga poštuješ i na koga se ugledaš, ko je možda imao sličan životni put kao ti i ko ti jasno poručuje, tako da možeš u to da veruješ “ako sam ja uspeo, onda sigurno možeš i ti”.
Upoređivanje sa drugima je prosto deo naše kolektivne svesti i kulture, pa ne možeš sasvim da ga izbegneš, ali možeš da se usredsrediš na sebe, svoj posao, svoje ideje i načine i da vrednuješ svoje pomake i uspehe. Možeš da se stalno podsećaš kako je jalovo i destruktivno upoređivati se sa drugima, možeš da naučiš da se raduješ nečijem uspehu (umesto da zavidiš), kao i da proslavljaš svaki svoj uspeh i da dozvoliš sebi osećanje trijumfa i ispunjenost, bez upoređivanja sa onima čiji je uspeh blistviji i glamurozniji.
Vaš posao nije da nekog impresionirate, da nekome nešto dokažete, već da osmislite svoj život tako da odgovara vašim vrednostima i stremljenjima i da se osećate ispunjeno i zadovoljno.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
