Donošenje odluka, zapravo nije „presecanje“ koje se odnosi na skraćivanje agonije. Kad ne znate šta da uradite, danima odmeravate, promišljate i kolebate se i smuči vam se da trpite taj pritisak pod kojim se nalazite, onda želite da presečete. Bilo da ste sami sebe doveli u taj položaj, ili vas je neko drugi saterao u tesnac, nešto morate učiniti, pa makar i totalno nasumično.
Ali, kada dolazi sa mesta malodušnosti (sve jedno mi je šta će da bude, samo neka se završi „ovo“) – teško da možete očekivati pozitivne rezultate. Nisu, međutim, sve odluke one od kojih gubite dah i osećate se kao da morate hitno da izronite, da se ne biste udavili – donošenje odluka obavljate na dnevnom nivou, verovatno počev od jutarnjeg alarma. Da li da odmah ustanete, ili da ga odložite i dremate još desetak minuta? Mala je to odluka, ali nije laka. A to je samo jedna u nizu, kojom započinjete dan.
Ali ponekad se suočavate sa teškim odlukama i imate samo jednu priliku da donesete odluku koja oblikuje vašu budućnost, pa tu svakako ne treba da presecate, pre nego što više puta pažljivo izmerite – svim merilima kojih se možete setiti. Donošenje odluka je proces, kroz koji pokušavate da izvedete logičke zaključke, proveravajući usput kako se osećate – da li vam ti zaključci i dedukcije vezuju stomak u čvor, ili vam ulivaju samopouzdanje? Da biste doneli ovakve odluke, uzimate u obzir da li radite ono što želite, ili samo pristajete na najmanje lošu opciju, kako će to uticati na vašu budućnost i šta može da se desi ako radite pogrešnu stvar, da li ćete nekada kasnije moći da promenite tu odluku, odnosno da izabarete drugu opciju…?
Sve su to dobra i prava pitanja, o kojima treba da razmislite, a da biste sebi olakšali proces, bilo da su u pitanju male ili velike odluke, uzmite u obzir i ovo:
Kako da olakšate sebi donošenje odluka
Obratite pažnju na rizike
Odvojte malo vremena da razmislite o rizicima i da sagledate širu sliku, u koju ćete moći da učitate dugoročne efekte tih rizika. Na primer, rešeni ste da se za vikend provodite punom parom – izlasci, alkohol, koncerti, obilaženje svih mesta na kojima se ljudi provode. Zaslužili se da „pustite paru“, jer ste naporno radili i sada želite da nagradite sebe. Ali, silovito uskakanje u mod partimanijaka je – rizik. Pre svega, rizikujete svoje zdravlje na duže staze, ako vam je ovakav način života rutina. A takođe rizikujete i produženi mamurluk, koji vam može umanjiti sposbnost na početku sledeće radne nedelje. Dakle, možda bi vam bilo pametnije da organizujete druženje sa prijateljima i bliskim osobama na neki zdraviji način – izlet, sport, rekreacija – i da izađete u subotu uveče a da nedelju rezervišete za oporavak i vreme koje imate samo za sebe, da se u ponedeljak ne biste osećali loše i da ne biste započinjali dan sa dilemom da li ustanete ili da odustanete.
Donošenje odluka u određenom cilju
Bili dugoročni ili kratkoročni, vaši ciljevi moraju biti jasni – najbolje ćete ih definisati ako ih zapišete. Tako ćete moći da vidite i procenite ono što ste napisali – i da unesete potrebne ispravke i prilagođavanja. Kada znate tačno šta želite da postignete ili gde želite da budete u određenom trenutku, lakše ćete doneti odluku kako to da postignete. Jasni ciljevi olakšavaju donošenje odluka.
Pročitajte i ovo: Kako da doneseš odluke koje menjaju život
Konsultujte se
Tražite drugo mišljenje (treće i četvrto), da biste proširili svoju perspektivu. Korisno je čuti kako drugi razmišljaju i kako bi oni postupili na vašem mestu. Možete čuti nešto što će vas inspirisati, ili ohrabriti, ili pomoći da shvatite da li ste dobro definisali cilj i šta vam, zapravo, predstavlja najveću prepreku u donošenju odluke. Obratite se prijateljima, kolegama, mentorima, osobama koje cenite i u koje imate poverenja, kako biste uz njihovu pomoć sagledali svoju situaciju iz što više različitih uglova.
Donošenje odluka u unutrašnjoj tišini
Stvorite mentalni prostor za donošenje odluka – utišajte svoj um. Da biste to lakše izveli, najbolje je da pronađete tiho okruženje. Izađite u šetnju u prirodi, ili idite na neko mesto na kome volite da provodite vreme bez ikakvog posebnog cilja, već samo zato što se tamo dobro osećate. Taj dobar osećaj vam daje okvir sigurnosti u kome možete pustiti um „na ispašu“ i dozvoliti unutrašnjim procesima da se nesmetano odvijaju. Lakše ćete doneti dobre odluke ako ste smireni, zato izbegavajte da odlučujete dok ste pod stresom, umorni, gladni ili ljuti. Ova negativna stanja ometaju vašu sposobnost donošenja odluka, gurajući vas u pravcu „presecanja“ (a to je ono što ne želite da radite).
Odmerite moguće posledice
Sve odluke imaju posledice – dobre ili loše, dugoročne ili kratkoročne.
Kada krenete u donošenje odluke, odvojte vreme za promišljanje o željenim i neželjenim posledicama. Ljudi su skloni kratkovidosti i donošenju odluka na osnovu trenutnog raspoloženja ili kratkoročnog zadovoljstva, ignorišući dugoročne posledice svojih izbora.
Imajte u vidu da neki izbori mogu delovati pogrešno na kratak rok, ali, dugoročno gledano, taj izbor bi mogao biti koristan.
Na primer, pohađanje kursa za sticanje nove veštine može delovati naporno i neprivlačno – vaš raspored će biti prepun, moraćete da se odreknete nekih navika, odnosno, da uložite svoje slobodno vreme, umesto da se tada opuštate i zabavljate. Ali, nakon završetka kursa, povećavaju se vaše šanse za unapređenje na poslu, ili pristup poslu koji želite da radite.
Donošenje odluka je nešto što morate činti, zato je bolje da prihvatite svoju odgovornost – to takođe znači da ste samostalni, sposobni da koristite sopstvene sposobnosti i da učite i unapređujete ih. Izgradite pozitivan stav prema odgovornosti, pa će vam i donošenje teških odluka biti lakše.
Pročitajte i ovo: Proces kroz koji prolaziš kad donosiš odluke
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković
