Otkako je sveta i veka, čovečanstvo je gledalo u zvezde i sanjarilo, ali je tek pre nekoliko vekova te snove počelo da pretvara u fikciju. Te nepregledne udaljene svetove, paralelne univerzume, fantastična stvorenja, distopije i postapokalipse, i još mnogo toga – sve to danas nazivamo naučnom fantastikom. Ovaj književni žanr je nastao sredinom 1600-ih, kad su Johannes Kepler i Francis Godwin pionirski pisali o putovanjima na mesec, dok drugi tvrde da je začeće naučne fantastike kakvu danas poznajemo nastalo 1818. kad je Mary Shelley objavila roman Frankenštajn.
SF izvlači ono najlepše iz naše mašte i budi osećaj čuđenja i preispitivanja, čineći nas radoznalim. Iz tog razloga smo izdvojili nekoliko SF knjiga koje svaki muškarac treba da pročita.
Solaris – Stanislaw Lem
Niko ne piše o inteligentnim vanzemaljskim stvorenjima na način kao Stanislaw Lem. U ovom slikovitom i promućurnom romanu, naučnik Kris Kelvin sleće na planetu Solaris kako bi proučavao misteriozni okean koji obavija planetinu površinu. Kelvin i njegova ekipa uskoro saznaju da je nepregledni okean razuman, ali nedokučiv i misteriozan, koji, zapravo, analizira ove istraživače, evocirajući njihova najbolnija sećanja.
View this post on Instagram
Paklena pomorandža – Anthony Burgess
Mnogo decenija je prošlo od 1962. godine i publikacije Paklene pomorandže, koja je postala srednjoškolska lektira u SAD i kultni film, pa je lako zaboraviti koliko je ovaj roman, zapravo, odličan. Burgessova transgresivna distopija je priča o Alexu, tinejdžeru gangsteru koji predvodi svoje saborce u šokantnim podvizima “ultranasilja”, dok ga ne uhvati drakonska policija. U zatvoru biva podvrgavan brutalnom tretmanu, koji ga ostavlja drastično promenjenim. Paklena pomorandža danas nesumnjivo važi za postmoderni trijumf.
Autostoperski vodič kroz galaksiju – Douglas Adams
Ovo nije uobičajeni SF roman. Najčuvenije Adamsovo delo je bacilo dugu senku na pop kulturu – i to s dobrim razlogom. Ova apsurdna komedija je priča o Arthuru Dentu, nesrećnom običnom čoveku koji luta univerzumom nakon što je Zemlja uništena kako bi oslobodila pravac za galaktički auto-put. Dok putuje svemirom sa vanzemaljskim putopiscem Fordom Perfectom i ekipom androida, Dentove avanture nam govore koliko je naša planeta, zapravo, “malena” i “beznačajna”. U jeku apsurda, Adams nas podseća da nam preostaje samo da se smejemo.
Rat svetova – H. G. Wells
H. G. Wells je jedan od apsolutnih velikana SF književnosti, napisavši više remek-dela od kojih se, pored Rat svetova, izdvajaju i Vremeplov, Nevidljivi čovek i Ostrvo doktora Moroa. Rat svetova predstavlja jednu od najranijih priča koja detaljiše konflikt između čovečanstva i vanzemaljaca. Roman je ispričan kroz narativ prvog lica neimenovanog protagoniste iz Sarija i njegovog mlađeg brata iz Londona dok je južna Engleska pod opsadom Marsovaca. Rat svetova važi za delo koje se izučava na fakultetima i nezaobilazno štivo SF kanona.
Uporište – Stephen King
Horor, fantazija i SF se prepliću u romanu o večitoj borbi između dobra i zla, ali koji prvenstveno govori o tome šta se dešava među preživelima nakon pandemije koja je razorila svet. Šta sledi kad ograničenja društva zauvek nestanu, kad nema reda, zakona, ničega? Da li se i dalje trudimo da se ponašamo pristojno, tražeći mesto u ujedinjenom društvu, ili se prepuštamo svojoj sebičnoj, animalnoj strani? U pepelu civilizacije ipak postoji tračak nade, ali i izgledi za dalje uništavanje. Uporište je odiseja koja kroz godine postaje sve relevantnija.
View this post on Instagram
1Q84 – Haruki Murakami
Ovaj “potomak” romana 1984 Georgea Orwella pokriva tu sudbonosnu godinu dva toka priče – jednu fiktivnu, jednu “realnu”. Na mostu te praznine su dva davno izgubljena ljubavnika – Aomame, plaćenog ubicu kojoj su meta lokalni zlostavljači, i Tenga – romanopisca u povoju koji piše bestseler za disleksičnu tinejdžerku. Kad Aomame otkrije da svet nije onakav kakav se čini i radi na uklanjanju opasnog vođe kulta, sa Tengom je uvučena u iskrivljenu realnost, međusobno se tražeći preko ponora. Često se kaže da roman treba da sadrži čitav svet, a Murakami ispunjava to obećanje, u ovu ljubavnu priču inkorporirajući razne stavke – od recepata do muzike.
2001: Odiseja u svemiru – Arthur C. Clarke
Da li ste znali da su Clarke i režiser Stanley Kubrick zajedno radili na ovoj knjizi, ali samo je Clarke na kraju potpisan kao autor? Podsećamo, da je Kubrick režirao istoimeni, danas kultni, film. Radnja je bazirana na raznim kratkim Clarkeovim pričama, a govori o misterioznoj vanzemaljskoj civilizaciji koja koristi oruđe u vidu velikog kristalnog monolita da istražuje svetove širom galaksije i, ako je moguće, podstakne razvoj inteligentnog života. Ipak, Clarkeova i Kubrickova kolaboracija na projektu je 1972. godine pretvorena u knjigu Izgubljeni svetovi 2001.
Vrli novi svet – Aldous Huxley
U ovoj košmarnoj viziji budućnosti, čiji početak treba da se potrudite da pregurate jer je potrebno vreme da se unesete u narativ, Huxley zamišlja informacijama preopterećeni svet lekova koji popravljaju raspoloženje, i seksa na zahtev. Mase se nalaze u beskonačnom ciklusu potrošnje, dozvoljavajući totalitarnoj državi da vlada bez ikakvih izazova, ali naučnik za san, Bernard Marx, nezadovoljan je životom bez bola i strasti. Kad reši da se bori protiv svetskih glavešina, Vrli novi svet postaje zadivljujuća priča o nonkonformizmu i individualnosti koja nas i danas kopka.
1984 – George Orwell
U svetu gde su briga o privatnosti, vladin uticaj i sloboda informisanja relevantnije nego ikad, 1984 nastavlja da zastrašuje i zaprepašćuje. Objavljena davne 1949. godine, Orwellovo remek-delo je jezivo zadivljujuća priča o buntovnom birokrati Ministarstva istine. Ispičana kroz njegove oči, stičemo uvid o nemilosrdnom društvu tiranije, gde nezavisna misao predstavlja kriminalno delo, a istina je fikcija. Čak i toliko godina nakon prve objave, 1984 i dalje ima jak uticaj na našu kulturu. Zapravo, teško je zamisliti SF roman sa više uticaja.
View this post on Instagram
Ne daj mi nikada da odem – Kazuo Ishiguro
Pratimo troje učenika Hailshama, engleskog internata gde se deca uče umetnosti, ali ne i kulturi spoljašnjeg sveta. Tek kad odrastu saznaju šokantnu istinu o aktivnostima Hailshama i realnosti njihove stravične svrhe. Ne daj mi nikada da odem je remek-delo tenzije i iščekivanja, kao i moćni prikaz budućnosti koja je oblikovana naukom bez etike.
Leva ruka tame – Ursula K. Le Guin
Godine 1969, Le Guin je kroz ovaj roman istakla izuzetni značaj feminističke proze. Radnja započinje na planeti Gethen, gde je teranski emisar Genly Ai poslat da posreduje međuplanetarnom savezu. Ambiseksualni stanovnici Gethena žive bez rodne binarnosti, što znači da su razvili svet bez rata, a decu podižu komunalno. Genlyjeva nesposobnost da razmišlja van sopstvene mizoginije i homofobije ugrožava njegovu misiju, kao i njegov život i odnos sa Estravenom, Gethenovim posramljenim premijerom. U ovom vizionarskom radu radikalne imaginacije, Le Guin istražuje svet van stega pola i seksa, i nosi nas u visine ljubavi bez granica.
Dina – Frank Herbert
Da li ste znali da Dina nosi titulu najprodavanijeg SF romana? Utabao je put za filmove kao što su Alien, Blade Runner, Star Wars, Star Trek i brojne druge kulturološke fenomene. Smešten u dalekoj budućnosti, Dina zamišlja intergalaktičko feudalno društvo gde se moćne aristokratske kuće bore za resurse, vojsku i planetarnu moć. U središtu svega je Arrakis, negostoljubiva pustinjska planeta koja je dom ogromnih peščanih crva, misterioznog autohtonog stanovništva i vrednog prirodnog začina. Kad mladi Paul Atreides postaje potencijalni mesija koji će voditi planetu (i galaksiju) ka novoj budućnosti, nastaje epska priča o ratu, izdaji i misticizmu. Potpuno originalan i tematski ambiciozan, Dina donosi majstorsku klasu moći naučne fantastike ne samo da bi zabavio, već i da bi ispitao kulturne pejzaže i etička pitanja našeg vremena.
Farenhajt 451 – Ray Bradbury
Ovaj distopijski roman prikazuje budućnost američkog društva gde su knjige zabranjene, a “vatrogasci” pale sve one na koje naiđu. Glavni junak, vatrogasac Guy Montag, biva razočaran svojom ulogom cenzurisanja literature i uništavanjem znanja, pa daje otkaz i posvećuje se očuvanju književnosti i edukativnih zapisa. Bradbury je inspiraciju za roman pronašao u istorijskim nacističkim masovnim paljenjima knjiga i ideološkoj represiji u Sovjetskom Savezu.
View this post on Instagram
Frankenštajn – Mary Shelley
I za kraj, roman za koji mnogi tvrde da je “rodio” naučnu fantastiku. Olujne noći 1816, osamnaestogodišnja Mary Shelley je kao izazov napisala “priču o duhovima”. Ono što je na papiru zapisala će promeniti svet, promenivši naše shvatanje o životu i smrti, opčinivši generacije čitalaca i uvevši naučnu fantastiku u književni žanr. Čak i onaj koji nije čitao ovaj roman zna za priču o doktoru Victoru Frankensteinu i njegovom čudovištu sačinjenog od delova tela različitih ljudi. Zašto se toliko bojimo neuobičajenog? Gde je granica šta nauka sme, a šta ne? Šta znači biti čovek? Ovo su samo pojedina pitanja Mary Shelley na koja i danas nemamo odgovore.
Naslovna fotografija: instagram.com/libraryofanormalgirl
Dušan Veselinović
