Možda ste i danas pokušali da pišete, ali je sve što ste uspeli da proizvedete još jedna prazna stranica, koja gori u vašem umu, optužujuće i zastrašujuće. Lenji ste! Izgubili ste svoj talenat! Ili još gore – nikad niste ni bili talentovani, sve vreme ste potpuni prevarant i sada je došao trenutak da ispaštate svoje grehe…
Umetnici imaju bujnu maštu, ali kad se svest suzi u anksioznosti pred stvaralačkom blokadom i sumnjom u sebe, ne možete napraviti kreativni iskorak i naslikati svoj strah i paniku, ili napisati priču o umetniku koji je izgubio svoj talenat, ili je shvatio da ga nikad nije ni imao. Znate vi da je to dobra ideja, ali to je samo još jedna koja nije vaša i na koju nemate pravo. Urušavate se u sebe, a vaše samopoštovanje se kruni u prah, zajedno sa inspiracijom, energijom i sposobnošću da se pokrenete i nešto uradite. Kad se tako osećate, setite se ovih istina.
Umetnost ne mora da bude savršena da bi imala vrednost
Ne možete svakog dana proizvoditi remek-dela. Ona se ne proizvode. Pa ipak, sve što uradite jeste posebno i jedinstveno, jer je došlo kroz vas, koji ste posebni i jedinstveni. Imati svoj prepoznatljiv stil je vrhunsko postignuće u umetnosti, čak i onda kada vam ljudi „zameraju“ što vam sva dela liče jedno na drugo. Ako ste postigli prepoznatljivost, odnosno, pronašli svoj „umetnički rukopis“ – to je vredno postignuće. Možda nikada nećete napraviti nešto što bi bilo ocenjeno kao remek-delo, ili nećete prodreti do nivoa gde se to ocenjuje, ali to nije razlog da sumnjate u sebe i svoju umetnost. Ne morate biti zadovoljni svime što stvorite, ponekad je dovoljno da samo pokušavate da se izrazite. Ako ste izrazili ono što ste osećali i mislili, ako ste nešto izneli iz sebe, to ne može biti loše, pogrešno, neadekvatno. To je naprosto nešto vaše, što može biti prepoznato, ali i ne mora.
View this post on Instagram
Kreativnost ne prati vremensku liniju
Rokovi i planovi, ambicije i redosled kojim mislite da život treba da vam se odvija, vaš postavljeni „tajmlajn“ nema ničeg zajedničkog sa stvaralaštvom i kreativnošću. Umetnost ćete teško naterati da sarađuje sa vama u zadatim okvirima vašeg života, jer će vas ona stalno izazivati da probijate te okvire i pomerate granice. Ako verujete u nečiju proizvoljnu procenu da čovek mora biti na vrhuncu uspeha između tridesete i četrdesete (jer smo valjda dotle svi sazreli, shvatili šta hoćemo i usput se školovali i osposobljavali za poslove svojih snova, a vi ste svakako završili neku Akademiju, ili književnost), onda smo svi neuspešni. To nije prihvatljivo, jer nije istina.
Jedino kada možete da u nečemu ne uspete, jeste da to uopšte sebi ne dozvolite ni da pokušate. Umetnost zahteva vreme. Kreativnost nije uvek dostupna, a inspiracija ne leti u oblaku iznad vaše glave. Stvaranje nije nalet tajfunskog nadahnuća, u kome, obuzeti glasovima svojih muza, pomamno radite, stvarajući remek-delo. Stvaranje je posao, u kome se suočavate sa belim platnom, praznim papirom, bezobličnom sirovinom, koju treba da transformišete.
