Odraslu osobu niko ne treba da podseća da treba da radi za svoju dobrobit i da to ponekad znači da mora da promeni određene navike, ili se odrekne pojedinih uživanja. Međutim, samodisciplina ulazi u naš život najčešće kad se za sebe uplašimo, ili kad se sebi smučimo, kad snažno osetimo da ne možemo više ovako i da nešto moramo da promenimo.
Bilo da se radi o dovođenju u formu, prestanku pušenja, povećanju finansija, ili radu na sebi, svaka životna promena zahteva promenu navika, a glavni pokretač je samodisciplina – snaga da uradite ono što je potrebno, da biste dobili rezultate koje želite. I to je najvažniji kvalitet koji vam služi da upravljate svojim životom i živite ga pod sopstvenim uslovima.
U savremenom svetu, često smo uslovljeni da verujemo da je disciplina suprotno od slobode i da biti slobodan znači nemati nikakve obaveze i odgovornosti. Međutim, sloboda znači odgovornost, a odgovornost znači samodisciplina – ako to ne shvatate, kretaćete se korz život bez pravca i vizije.
Samodisciplina kao zdrava navika
Što više vežbate, postaje lakše – tako je sa uveđenjem svake navike i prakse, pa i sa samodisciplinom.
U praksi, to znači da odlučite da se pridržavate misli i postupaka kojima govorite „da“ stvarima koje su dobre za vas i „ne“ stvarima koje nisu dobre za vas. Radi se o postavljanju ciljeva koji su usklađeni sa onim što želite i o snazi volje da ih ostvarite – šta god to bilo.
A kad uspevate da se pridržavate svojih odluka i sprovodite disciplinu, vaše samopouzdanje i samopoštovanje neminovno rastu. Samodisciplina je dobra za vas, a praktikovanje vas sve više u to uverava i pomaže vam da se manje borite da je održite, stvarajući vam osećaj postignuća.
Male stvari koje postižete istrajnošću i samodisciplinom, pokazuju vam da ste sposobni da upravljate svojim životom i proširuje vaš osećaj za ono što je moguće, a što vam se ranije činilo nedostižnim.
Disciplina kao filozofija
Da ne biste upali u zamku produktivnosti koja je sama sebi cilj i odvraćanje pažnje od napora koji su potrebni da biste stvaralali sebi život kakav želite, ostanite u dodiru sa svojim srcem. Poradite na relaciji između srca i uma i redovno proveravajte kako se osećate, da li širite perspektivu (umesto da je sužavate) i da li primate i reagujete na lepotu i dubinu života. Razmislite o filozofiji discipline srcem, kao podsetniku na to da vaša samodisciplina ima viši cilj i da služi ljubavi i slavljenju života.
To je čin posvećenosti svojoj istini, viziji, otelotvorenju svoje moći, oblik žrtvovanja zarad višeg cilja i onog što je, gledajući širu sliku, zaista važno.
Pročitajte i ovo: Sposobnost samokontrole – kako da bolje upravljate svojim ponašanjem
Kako da negujete samodisciplinu
Samodisciplina je način na koji um vlada nad materijom. Vi možda ne želite da se hranite zdravo i idete u teretanu, ali ako vam je cilj da smršate, hamburgeri i igranje igrica vam neće pomoći u tome.
Dakle, imajte na umu krajnji cilj (viši cilj), a to je ceo paket – bolja forma, bolje zdravlje, veća pokretljivost i snaga, veće samopouzdanje, veća privlačnost.
Prepoznajte male stvari koje želite da postignete, postavite dostižne ciljeve i budite dosledni i istrajni – to je samodisciplina. I to je zamorno i svakog dana ćete se suočavati sa iskušenjima da sebi popustite, a kad to uradite, ne osuđujete sebe previše. Svest da niste odoleli iskušenju, trenutno je poražavajuća, ali može vas još više učvrstiti u nameri da budete disciplinovani i da se ponašate odgovorno prema svojim odlukama.
Pronalaženje snage da pregurate izazove i neprijatne trenutke, koji će se neizbežno pojaviti na putu onoga što nameravate da postignete, spadaju u vežbanje volje i discipline. A pri tom, upoznajete svoje slabosti i svoje okidače i učite da pazite na njih.
Moćna tehnika za povećanje samodiscipline je priznavanje i prihvatanje nelagodnosti sa prijateljstvom.
Bilo da je u pitanju nelagodnost izazovnog razgovora u vezi, ili napora da se prizemljite u izazovnim situacijama, kada se suočite sa tim, vi uzimate svoju moć u svoje ruke.
Sledeći put kad primetite želju da nešto izbegnete, da pobegnete, da sebi skrenete pažnju, dozvolite sebi da osetite emocije u potpunosti i budite radoznali da ih istražite. Pitajte se od čega se to sklanjate i šta pokušavate da izbegnete, da li je to zaista tako neprijatno i bolno kao što mislite da jeste? Sprijateljite se sa nelagodnošću i samodisciplina će se ugodno smestiti u vašem umu i srcu i postati deo vas.
Samodisciplina kao čin ljubavi prema sebi
Poznavati sebe i zakoračiti u svrhu svog života je čin ljubavi prema sebi i što više discipline praktikujete kako biste ostali na tom putu, više vrednujete i volite sebe.
Kad se potpuno posvetite svojoj svrsi, postajete sve disciplinovaniji – nije važno šta je to, bitno da vam daje osećaj da služite nečemu većem od vas samih. Ako je samodisciplina oblik brige o sebi, da biste sledili svoju višu svrhu, to je put ljubavi prema sebi – kada nemate dovoljno ljubavi prema sebi, disciplina se teško održava i lako se odustaje, a tada ne možete ispunjavati svoju životnu svrhu.
Svi imamo jedinstvene darove koje možemo da podelimo sa svetom i da ispunimo sebe kroz služenje i doprinos zajednici i čovečanstvu. Bilo da služite voljenima i porodici ili klijentima u svom poslu, to je način da doživote unutrašnju slobodu i oslobodite potencijal.
Ne postoji veći izraz brige o sebi od samodiscipline, jer kada odlučite da date prioritet svom zdravlju i dobrobiti, zanči da imate jasan pravac kojim ste se uputili. Potreban je određen nivo zrelosti da biste napustili stare navike, rutine i odnose koji vam više ne služe, ali to je neophodno da biste evoluirali i rasli.
Pročitajte i ovo: Da li ste rešeni da postignete uspeh i odakle da počnete?
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Đorđe Đoković