Jedan džentlmen nikada ne upada u tuđu kancelariju nenajavljen ili bez kucanja čak i ako su vrata kancelarije otvorena.
Ukoliko mu je radno mesto u istoj prostoriji sa drugim kolegama jedan džentlmen nikada neće zanemariti činjenicu da ikao ne osluškuju mogu čuti njegove telefonske razgovore. Stoga uvek govori najtišim mogućim glasom. Isto tako nikada ni ne povisivši glas, a pogotovo se ne zacenjuje od smeha ako su drugi udubljeni u svoj posao.
Ukoliko od kolega pozajmi hemijsku olovku, vraća mu je čim se njom poslužio – vodeći pri tom računa da ne zagubi poklopac.
