Na koncertu ili na pozorišnoj predstavi džentlmen se nikada ne oglašava aplauzom pre potpunog okončanja muzičkog stava ili završene scene. Ukoliko nije siguran da li će zatapšati na pravom mestu, ili u pravo vreme, najbolje je da ne zatapše uopšte- ili da sačeka aplauz drugih, upućenijih od njega.
Ukoliko zakasni na bogosluženje, džentlmen nastoji da se neprimetno smesti negde u zadnjem redu: opet, pri sahranama i parastosima naprosto ne sme sebi dozvoliti da zakasni.
U pozorištu, na koncertu i u bioskopu, a posebno u crkvi i na pogremnim ceremonijama džentlmen će uvek isključiti svoj mobilni telefon.
Ukoliko mu se u žurbi dogodi neprijatnost da nekog gurne ili očepi provlačeći se kroz red u pozorištu- odnosno kad ustaje sa svog sedišta u avionu- sasvim je dovoljno da se posluži uobičajenim: “Molim vas, izvinite”. Ukoliko je, pak, prinuđen da pozorište napusti u sred predstave ne kazuje ništa i jedino vodi računa o tome da ne nekome “ne stane na žulj”.
Kada se džentlmen u pozorištu ili na koncertu ili u bioskopu probija kroz red do svog sedišta uvek se licem okreće prema posetiocima koji su već zauzeli svoja mesta. Džentlmen se prepoznaje i po tome što ih ne tera da mu gledaju u stražnjicu.
Pročitajte i prethodne savete iz rubrike “Džentlmen da budem”.
Wannabe Man
