Džentlmen naručuje vino po vlastitom izboru ili na predlog onih s kojima je u društvu na večeri. To naravno ne znači da baš mora naručiti najskuplje vino na listi. Ukoliko je cena nekog predloženog vina previsoka za njegov džep slobodan je da naruči neko drugo bez potrebe da se zbog toga bilo kome izvinjava.
Uopšte uzev, crna vina uvek idu uz mesni obed, testenine sa sosom od paradajza i većinu bogatijih predjela. Bela vina po pravilu se uzimaju uz ribu, piletinu, salate i testenine sa lakšim sosovima. Uprkos tome, džentlmenu se ne može zameriti i ako naruči vino po svom ličnom ukusu.
Pri naručivanju vina konobar donosi traženu vrstu i stavlja džentlmenu marku na uvid kako bi se ovaj uverio da je zaista u pitanju vino za koje se odlučio. Potom mu na uvid stavlja i zapušač, kako bi se uverio da vino nije suvo. Najzad sipa mu i gutljaj ili dva u čašu, da bi se naručilac uverio u kvalitet, i ukoliko je sve u redu konobar će poslužiti vino, najpre ga sipajući u čaše gostiju i tek na kraju i u čašu samog džentlmena.
